OGRLICE od ćilibara kod nas najčešće nose bebe, jer im ova fosilna smola smanjuje bolove kada niču zubi, ali u Rusiji jantar nose i odrasli koji imaju obolelu štitnu žlezdu.
Naročito je cenjen baltički ćilibar iz Kaljiningrada (ovde je 90 odsto nalazišta), jer izuzetno pozitivno utiče na ljudski organizam. Naime, glavni lekoviti sastojak jantara je sukcinatna kiseline, a najveći procenat u sebi sadrži upravo baltički (po osam odsto). Pozitivno svojstvo ćilibarske kiseline na metabolizam ćelije dokazao je i novelovac doktor Robert Koh.
Ruski lekar Venijamin Kazanov je utvrdio da sukcinatna kiselina kod starijih ljudi obnavlja energetski balans na ćelijskom nivou i da oni koji koriste ćilibar imaju mladalačku energiju, jer ona usporava starenje organizma. Ova kiselina smanjuje i upale, tako da rane brže zarastaju, i snižava krvni pritisak.
Ćilibar se koristi od bronzanog doba i oduvek je povezivan sa plodnošću žena. Ćilibar je fosilna smola, pa iako nije mineral smatra se dragim kamenom. Dobija se od četinarskog drveta koje je izumrlo pre 50 miliona godina, a nalazišta su širom sveta (od Dominikane do Sicilije), mada je najlekovitiji i najfiniji onaj sa Baltika.
Prirodni ćilibar ima elektrostatička svojstva i apsorbuje negativnu energiju. Proizvodi negativne jone koji utiču na smanjenje bola i obezbeđuju zaštitu od štetne radijacije. Ćilibar se aktivno koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Jantarno ulje je sastavni deo mnogih krema i masti, a muštikla od ćilibara ima baktericidno dejstvo. Od ćilibara se pravio i čuveni napitak "lamervajn", piće "besmrtnosti".
KAKO DELUJE
KADA se ćilibar nosi na koži toplota tela oslobađa ulja organskog porekla koja se apsorbuju u krvotok i povećavaju imunitet organizma. Za razliku od žada ćilibar je topao na dodir, a na otvorenom plamenu gori i oslobađa prijatan miris.
U Carskoj Rusiji i Nemačkoj bebe i dadilje su nosile ćilibar radi zaštite.
malisaveti