Roditelji često sumnjaju u to da dovoljno dobro obavljaju taj najteži posao na svetu. Moderni roditelji postavljaju sebi visoke standarde u tom smislu, pa je veoma lako upasti u tu zamku poređenja sa drugima i stalnog preispitivanja – da li sam dovoljno dobar roditelj svom detetu?
Klinički psiholog Nadene van der Linden je kroz svoju praksu izdvojila sedam znakova koji karakterišu dobre roditelje.
1. Vaše dete iskazuje snažne i različite emocije u vašem prisustvu
Deca baš ne umeju dobro da odaberu vreme ni mesto kada će iskazati svoje emocije. Ne zato što su razmažena ili nevaspitana, već samo zato što im mozak nije razvijen dovoljno da mogu da iskontrolišu snažne emocije. Ali, ako vaše dete ispred vas pokazuje ljutnju, tugu, bes ili strah, to znači da se uz vas oseća emotivno sigurno.
Uvek kad vidim da se deca suzdržavaju da pokažu emocije ispred svojih roditelja, to mi govori da u njihovom odnosu postoji ozbiljan problem. Izbegavajte da detetu branite da pokaže šta oseća, makar to bilo kroz bes i plač. Umesto toga, obratite pažnju i pokažite da vam je stalo do njihovih emocija.
„Po tome što udaraš rukama po krevetu vidim da si jako ljut. Je l hoćeš da mi kažeš da je to zbog toga što brat neće da se igra sa tobom?” Ovakav način obraćanja detetu govori da se trudite da ga razumete i da uvažavate njegova osećanja.
2. Vaše dete vam se obrati uvek kada je povređeno ili ima problem
Uvek znam da roditelj radi odličan posao kada njegovo dete u njemu vidi sigurnu luku gde će potražiti pomoć uvek kada mu je potrebna.
Dobar način da ohrabrite ovakvo ponašanje kod deteta je da ga uvek sačekate raširenih ruku i saslušate svaki problem, ma koliko možda vama izgledao beznačajan. Ovako otvarate vrata za to da vam se dete obrati i kasnije, kada se pojavi neki ozbiljniji problem.
3. Vaše dete može da priča o svojim osećanjima i razmišljanjima, ne plašeći se vaše reakcije.
Ovo je znak da imate otvorenu, fleksibilnu komunikaciju, zasnovanu na međusobnom razumevanju i prihvatanju. Mnogo je roditelja koji nesvesno „miniraju” dobar odnos sa svojom decom, reagujući burno na neka njihova razmišljanja ili osećanja koja su deca iskreno pokazala.
Ovo bi trebalo izbegavati i uvek o osećanjima govoriti otvoreno i iskreno. Tako ćete moći da budete „korak ispred” i pomognete svom detetu ako primetite da ga nešto muči.
4. Vaš odgovor na neko ponašanje deteta ne etiketira dete
Sjajni roditelji na loše ponašanje deteta nikad ne odgovaraju tako što koriste reči „nevaljao”, „nisi dobar”, „bezobrazan”, „lenj”…
Ako dete, recimo, pojede sve slatkiše pre nego što bilo ko drugi uspe da dobije ijedan, sjajan roditelj će reći: „Pojeo si sve slatkiše sam? Znaš da je važno da deliš sa svojom sestrom. Razmisli, kako bi mogao da se iskupiš za to?”
Ovo je mnogo drugačije od: „E stvarno si sebičan. Sve si sam pojeo!”
5. Ohrabrujete dete da razvija svoje talente i interesovanja
Kada razvija svoje talente, dete ima mogućnost da okusi slast uspeha i da uživa u tom putu do njega, u svakom novom koraku. Ako se dete okrene razvoju nekog talenta ili interesovanja, to ga može okupirati i kasnije, kroz adolescenciju, i na taj način ga zaštititi od nekih rizika koje ovaj period odrastanja nosi.
Mnogo puta sam videla roditelje koji deci nameću svoje neostvarene snove, terajući ih da sviraju klavir ili igraju košarku. Čak i ako vam se čini da je to njima sasvim u redu, kada detetu nametnete neku vrstu aktivnosti, mnogo toga može poći naopačke. Na taj način detetu se stvara veliki pritisak, jer je cilj uspeti da bi roditelj bio zadovoljan, a ne uživati u tom putu do uspeha. A tu je i osećaj da je njegov život u tuđim rukama i pod tuđom kontrolom. Povrh svega, ako ne uspeju, uvek će nositi taj krst da su razočarali svoje roditelje.
6. Stvarate čvrste granice kada je reč o ponašanju vašeg deteta, kako biste osigurali njegovu bezbednost.
Iako to tako ne izgleda, deca vole da postoje određene granice. Neki primeri granica koje će pomoći deci da zdravo odrastaju uključuju rutinu odlaska na spavanje, poštovanje članova porodice, postavljanje i poštovanje rokova dolaska kući i slično.
7. Popravljate sopstvene greške
Ako ste u stanju da ispravite grešku koju ste napravili u komunikaciji sa detetom, to znači da ste sjajan roditelj. Ukoliko ste vikali na dete, možda ga uvredili, važno je da priznate i ispravite grešku.
Razgovor sa detetom gde biste objasnili kako je trebalo da reagujete umesto što ste vikali, dobar je način ispravljanja greške. Kažite da su vas preplavile emocije i sprečile da ispravno reagujete.
Iako mnogi roditelji znakove dobrog roditeljstva traže u tome koliko im je dete uspešno u nekoj oblasti, koliko zdravo se hrani ili koji mu je prosek u školskoj knjižici, uspešno roditeljstvo zapravo znači da ste u stanju da svom detetu pružite sigurnu bazu. Ovo je prvi uslov da vaše dete nesmetano raste i razvija se. A zasniva se na neprestanom gajenju dobre komunikacije sa detetom koja neće zavisiti od njegovog uspeha na bilo kom polju, ali pre svega na ljubavi, poštovanju, povezanosti.
To je suština onoga što znači biti sjajan roditelj.
malisaveti