Znanja o razvoju deteta govore da, na temelju kvaliteta afektivne vezanosti, dete kreira prve pojmove o sebi i drugima. Uz svog toplog, negujućeg staratelja ono spremno istražuje, isprobava, kombinuje svoje veštine, uči i razvija se u srećnu, radoznalu i kompetentnu osobu.
Ključ je u osetljivosti na potrebe deteta i ona podrazumeva veštinu roditelja da na vreme primeti, adekvatno razume i reaguje na signale i potrebe deteta. Osetljivost se uči u kontaktu sa bebom. Od neprocenjivog značaja su prvi minuti i dani zajedničkog života roditelja i deteta, kao i situacije u kojima su roditelj i dete „jedan na jedan“. Gledajući i prateći svoje dete roditelj može da postane sve veštiji u prepoznavanju detetovih signala, ali i razumevanju potreba deteta. Preduslov razvoja sigurne afektivne vezanosti sa oba roditelja je da su oba roditelja posvećena detetu i od prvog dana uključena u interakciju sa njim - i otac i majka su važni.
Bebe se rađaju spremne za komunikaciju. One to pokazuju tako što prilagođavaju ritam svojih pokreta glasu, pokretima i gestovima svog roditelja, odnosno staratelja, jer prepoznaju svrhu i emocije. Kada bebe zatim same iniciraju neke postupke ili „odgovore“ roditeljima, oni reaguju s ljubavlju i oduševljenjem. Roditelji koji „osluškuju“ svoje bebe očekuju ovakve odgovore, proširuju i menjaju sopstveni odgovor i tako nastavljaju „razgovor“, ostavljajući pri tom uvek dovoljno vremena bebi da reaguje. Ovi razgovori postavljaju temelj za jačanje veza i učenje.
Vaše će se dete osećati sigurno uz vas kada:
- odgovorite svaki put kada plače, ili vas doziva, prati i traži pogledom. Ukoliko odgovarate svaki put na plač bebe- ne pružate mu previše pažnje, niti ga možete razmaziti. Doživljaj da ste za njega tu, nezamenljiv je u razvoju poverenja;
- ostanete smireni kada je bebi teško, ali ne umanjujete njen doživljaj nelagode. Uvažite detetove emocije i imenujte ih (i pozitivne i negativne).
- ga držite, dodirujte, mazite se od prvih trenutaka njenog rođenja, što više možete. Kada se obraćate bebi, bez obzira da li zna značenje vaših reči, obraćajte joj se toplim glasom i pozitivnim rečima;
- koristite jednostavne rutine tokom dana, poput hranjenja, menjanja pelena, kupanja, da gledate u lice svoje bebe, da joj se osmenete i govorite joj, pričate, pevate, igrate se...
POMOZITE DETETU DA USMERI PAŽNJU I PODELI SVOJA ISKUSTVA
Deci je često potrebna pomoć da usmere pažnju. Odrasli mogu pomoći tako što će reći: "Vidi ovo!","Gle!","Dođi kod mene!"...
Druga opcija je da se roditelji prilagode ponašanju deteta i fokusiraju se na ono što ga trenutno interesuje, kako bi imali zajedničko iskustvo. Ponašanju deteta se odrasli prilagođavaju tako što reaguju na detetov plač, obrate pažnju na dete kada se ono okrene ka njima, prate šta dete radi i komentarišu njegove aktivnosti i postupke, reaguju na njegove želje i osećanja, prilagođavaju svoje postupke raspoloženju deteta i hvale i cene ono što dete uspeva da uradi.
Zajedničko iskustvo je osnov za bliske kontakte i komunikaciju. Bebe u stvari uče reči kad se pažnja zajedno usmeri na neki predmet ili događaj, a roditelj ili staratelj ih komentarišu. Bebe okreću glavu da se fokusiraju na mesto koje druga osoba gleda i pri tom čuju reči koje se s tim povezuju.
POMOZITE DETETU DA RAZUME SVOJ SVET
Možete unaprediti interakcije tako što ćete pričati bebi ili malom detetu o zajedničkim iskustvima, uključujući svakodnevnu rutinu hranjenja, promene pelena, kupanje i odlazak na spavanje, davati imena i opisivati ono što oboje vidite u datom trenutku, pokazati bebi kako stvari funkcionišu i opisati ih, objasniti bebi kako se ona oseća ili kako se vi osećate.
PODRŽITE DETE DA PROŠIRI SVOJA ISKUSTVA
S vremenom, horizonti malog deteta počinju da se šire i potrebno je da im roditelji pomognu da protumače veliki broj informacija i detalja. Odrasli mogu da pomognu tako što će davati objašnjenja, pričati priče i pronalaziti razloge zašto se nešto dešava, porediti sličnosti i razlike u odnosu na druga iskustva, povezivati prošlost, sadašnjost i budućnost, zajedno izmišljati i pričati priče o iskustvima, kao i crtati, gledati slike i igrati igre na osnovu pomenutih iskustava.
POMOZITE DETETU DA NAUČI PRAVILA, OGRANIČENJA I VREDNOSTI
Deci je potrebna pomoć da nauče samokontrolu i planiranje, pravila i ograničenja. Najbolji način da se deci pomogne na nauče da se kontrolišu jeste pozitivna disciplina. Pozitivna disciplina je kad obraćamo pažnju na pozitivno ponašanje i podržavamo ga, često tako što ga opisujemo, kao i kad obraćamo malo pažnje na negativno ponašanje.
HVALITE ONO ŠTO DETE MOŽE I UME DA URADI
Kako bi mala deca stekla samopouzdanje i hrabrost da pokušaju nešto novo, treba da osećaju da ih drugi cene i smatraju sposobnim. Samopouzdanje deteta se gradi kada roditelji pozitivno reaguju na nešto što dete dobro uradi - hvale ga i objašnjavaju šta je to dete dobro uradilo i zbog čega je to dobro.
malisaveti