Polazak u prvi razred bitan je događaj i za dete i za celu porodicu. Tada vaš mališan ulazi u jedan ozbiljniji svet, u kom ga čekaju prve zvanične obaveze. Ali kako će se on nositi sa njima zavisi pre svega od toga koliko je samostalan. Ako ne ume sam da koristi toalet, sam da se oblači, vezuje pertle ili pravilno govori, zaostajeće za drugarima, a to može dovesti do nesigurnosti, povučenosti i pasivnosti.
- Činjenica je da su nam deca sve nesamostalnija, i to u oblačenju i obavljanju higijenskih navika. Na primer, prošle godine u osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Zemunu, u kojoj radim, prilikom upisa budućih prvaka od njih 120 samo sedmoro je znalo da veže pertle. Poenta je da deci sve više činimo, a zapravo im tako samo uskraćujemo priliku da se osamostale i na vreme razviju osnovne životne veštine – ukazuje Branka Tišma, koja godinama radi kao psiholog u pomenutoj školi.
Mnogi roditelji danas vrše pritisak na decu da pre polaska u školu uče slova i brojeve, a da pritom ne znaju osnovne veštine. Tako nekima od njih problem predstavlja i presvlačenje za čas fizičkog vaspitanja.
- Najčešće deca kod kuće nauče naopako da pišu slova. Tačnije oni samo znaju mehanički da ih prepisuju ne povezujući da je svako slovo simbol za određeni glas. Kad krenu da uče pisana slova, to dolazi do izražaja jer učitelji prate razvoj misaonog procesa, dok oni koji su laici to ne znaju – kaže Tišma.
Prema njenim rečima, kad je reč o problemima sa izgovorom pojedinih glasova i uopšte govorom, to sve zavisi od generacije do generacije preškolaca. Generalno mališani koji se više igraju bez tehničkih pomagala imaju bolje razvijen govor.
- Deca se danas vode na različite radionice i sportske aktivnosti, ali sve manje znaju da se igraju jedni sa drugima. Takođe, pojedini roditelji danas su previše uplašeni, pa deci uklanjaju sve prepreke kad se igraju da se ne bi povredili. Naravno da treba biti oprezan, ali treba imati u vidu da je i padanje deo detinjstva. Tako deca uče, a ako ih stalno sprečavamo i sputavamo, biće nespretnija i sporije će ovladavati motornim aktivnostima – ističe Tišma.
Tri stvari koje prvaci treba da znaju
1. Da vezuju pertle i da se sami oblače
Samostalnost deteta je veoma važna jer doprinosi lakšem snalaženju u novinama koje škola unosi u njegov život.
– Trebalo bi da roditelji omoguće detetu da samostalnost stekne u porodici. Kad krene u školu, prvak treba da zna da se samostalno obuče, da vodi računa o svojim stvarima, da vezuje pertle i da samostalno obavlja higijenske navike kao što su umivanje, pranje ruku pre jela ili pranje zuba – ukazuje Katarina Stamenić Stanojević, diplomirani pedagog.
Ona ističe da s polaskom u školu dečja igra ne prestaje da gubi na značaju. Fizička aktivnost je i dalje nasušna potreba svakog deteta, pa mu zato omogućite da savlada što više veština, jer je za dobar start u školi važna i motorička spretnost.
2. Da se orijentišu u prostoru
U okviru pripremnog predškolskog programa deca se susreću sa zadacima koji prvenstveno doprinose vežbanju grafomotorike i pravilne artikulacije glasova. To su dva osnovna preduslova za pravilno usvajanje čitanja i pisanja.
– Predznanja dece koja polaze u školu vrlo su raznolika, ali svaki prvak bi ipak trebalo da zna svoje ime i prezime, imena članova porodice, adresu stanovanja, broj telefona roditelja, imenovanje boja, doba dana, brojanje do deset i pozdravljanje njemu poznatih osoba – kaže Katarina Stamenić Stanojević.
Svako dete predškolskog uzrasta puno je pitanja za svoju okolinu, pa zato, dok šetate s njim, komentarišite promene u prirodi, navodite ga da samo poredi stvari i zaključuje zajedničke osobine grupe predmeta. Takođe, kroz igru mu pomozite da se orijentiše u vremenu i prostoru – levo-desno, napred- nazad, gore-dole.
3. Da pravilno govore i drže olovku
Pedagozi su složni u vezi s tim da decu pre škole ne treba opterećivati učenjem čitanja i pisanja. Većina mališana predškolskog uzrasta pokazuje interesovanje za slova i za brojeve – i na tu zainteresovanost svakako treba odgovoriti, ali nikako nije preporučljivo insistirati da se dete opismeni pre polaska u školu.
Delotvornije je podsticati razvoj sitnih mišića šake i time vežbati grafomotoriku. Za to je dobro savijanje salveta, to jest papira, igranje klikerima, pravljenje figura od plastelina, seckanje makazama ili zakopčavanje i otkopčavanje dugmića. Crtanje i bojenje bojanki decu uči pravilnom držanju olovke i sagledavanju forme papira.
malisaveti