Ćerki NIKAD ne bih dozvolila da šeta u OVAKVOM KUPAĆEM KOSTIMU, iako sve ostale majke ne vide problem u tome: Evo i ZAŠTO TAČNO

Ćerki NIKAD ne bih dozvolila da šeta u OVAKVOM KUPAĆEM KOSTIMU, iako sve ostale majke ne vide problem u tome: Evo i ZAŠTO TAČNO

Mama, mogu li i ja da nosim bikini? - pitala me je ćerka, puna nade u očima.

Istini za volju, stari jednodelni kupaći kostim bio joj je potpuno uništen i zaista je bilo vreme da uzmemo novi. A njeno pitanje me uopšte nije iznenadilo jer je već duže zainteresovana za bikinije nakon što je u jednoj dečjoj knjizi videla ilustraciju junakinje u bikiniju - piše mama po imenu Dženi Albers sa bloga "A Beautifully Burdened Life by Jenny Albers".

Međutim, na njeno žestoko razočaranje, moj odgovor bio je negativan. Naravno, dočekala ga je sa pitanjem "Zašto?".

I sama sam to sebe pitala. "Zašto ne želim da moja ćerka nosi bikini?". Pitala sam se to u više navrata. Zapravo, mislim da nema ničeg strašnog u prizoru devojčice u bikiniju. Ne samo to, gotovo sve vršnjakinje moje devojčice nose bikinije i slatke su u njima. Ipak, nikako ne mogu da se nateram da i ja dozvolim mojoj ćerki da obuče bikini.

Ima mnogo argumenata i za i protiv bikinija. Razumem obe strane, ali i dalje nadvladava moj osećaj da nije prikladno da devojčica šeta u bikiniju. Eto, toliko je jednostavno moje objašnjenje. Što se mene tiče, želim da moja ćerka bude potpuno pokrivena na najintimnijim delovima tela. Ne verujem da je toliko nerazumno želeti da vaša sedmogodišnja devojčica ne šeta okolo sa bikinijem koji može da otkrije u svakom trenutku i grudi (znam da ih nema) i guzu i sve ostalo.

Nakon što sam ćerki rekla ne, pojavile su se naznake krivice koju sam osetila jer ja odlučujem umesto nje. Osetila sam se krivom jer sam pomislila da je možda previše kontrolišem.

Međutim, onda sam se setila da joj dozvoljavam da sama donosi svoje odluke i da izražava svoju individualnost na druge načine. Svakog dana ona bira šta će obući, čak i kada je uklapanje boja i stilova apsrdno, što uglavnom jeste. Ne kažem joj ništa, pustim je takvu. Ako je srećna u toj odeći, srećna sam i ja. Sama bira i frizure.

Ipak, i dalje sam se pitala da li sam nerazumna.

Dok smo gledali kupaće kostime i birali nove, videla sam da su police pune bikinija za devojčice. Gledala sam ih i pokušavala da nađem jednodelni kupaći. Jedva da ih je bilo. To sam shvatila kao olakšavajući okolnost za mene jer mora da su mame koje dele moj stav pokupovale sve jednodelne kupaće. Bilo mi je drago što imam dokaz da nisam iracionalna.

Konačno sam o tome popričala i sa mužem.

 Šta misliš, kad je prikladno da joj dozvolimo da nosi bikini? - pitala sam ga.

- Kad se uda - rekao mi je on. Iako sam se nasmejala toj njegovoj šali, znam da u dubini duše to i misli.

Majčinstvo je puno ovih zeznutih sitnih odluka. Ne sumnjam da će se pitanje bikinija uskoro ponovo potegnuti. Možda joj tad odgovorim drugačije. Zasad, moj odgovor je "ne", uprkos njenim optužbama da joj "nikad ništa ne dozvoljavam", jer verujem da je to najbolje za nju.

malisaveti

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!