Većina dece je naviklo samo da ispunjava preuzete obaveze, a ne i samostalno da organizuje svoje vreme. Ako ih prepustite samima sebi, posegnuće za najdostupnijim oblicima zabave kao što su televizija, internet, društvene mreže i videoigre.
Marina Bunčić, školski psiholog, smatra da deca mnoge stvari mogu sama da urade, ali da roditelji treba da ih usmere i ponude im različite sadržaje.
- Deci treba naša pomoć pri odabiru sportskih aktivnosti ili hobija i nekih drugih aktivnosti. Za vreme raspusta postoji i bezbroj besplatnih sportskih sadržaja, kao što je plivanje i mnogi drugi sportovi i različite sekcije. Starijim osnovcima treba pomoći i pri profesionalnoj orjentaciji. Ako smo primetili da dete voli životinje i da bi želelo da postane veterinar, trebalo bi da ga podstaknemo da poseti neku veterinarsku stanicu, da istraži na internetu sve o tom zanimanju, nabavimo mu kućnog ljubimca i slično. Ako dete pokazuje sklonost ka glumi treba da mu nabavimo pozorišne komade da čita i usmerimo ga na koji način može da postane glumac – ističe psiholog.
Prema njenim rečima, mlađu decu treba što više izvoditi napolje, voditi u park, na plivanje, u obilazak grada, na vožnju različitim prevoznim sredstvima, kao i na druženje sa drugom decom.
- Mnogi roditelji prezaštićuju svoju decu i po ceo dan ih drže u kući, uz televizor i kompjuter. Televizija i videoigre u većim količinama ograničavaju kreativnost. Deci treba omogućiti da se razviju kroz taktilnu igru, kroz pokrete i da time razvijaju svoju spretnost. Kada se igraju kod kuće mlađoj deci je potrebno da ponudite određeni sadržaj, jer ona uglavnom ne znaju da se sama zabave. Pri tome ne trebaju roditelji da zabavljaju svoju decu, ali treba da usmere njihovu aktivnost i zadaju im određene zadatke – objašnjava naša sagovornica.
Dr Džejn Nelsen i Lin Lot autori knjige "Positive Discipline A-Z" savetuju roditeljima da u situaciji kada dete kaže da mu je dosadno postave svom detetu jednostavno pitanje: Kako misliš da treba da rešiš taj svoj problem?
Ako dete odgovori da ne zna, nemojte brzo popustiti i odmah mu ponuditi neko rešenje. U takvoj situaciji je bolje da kažete da verujete da će sam rešiti taj svoj problem.
- Poslušajte dete sa razumevanjem, ali se oduprite porivu da mu rešite problem. Možete mu eventualno reći da ga razumete, jer i sami ponekad osećate dosadu. Nemojte mu dopustite da duže gleda televiziju ili igra videoigre i ograničite im vreme koje provode u tim pasivnim aktivnostima kako biste podstakli njihovu kreativnost – savetuju Nelsen i Lot.
One još savetuju da tokom zajedničkih trenutaka sa decom napravite popis omiljenih aktivnosti koje bi deca mogla da rade onda kad ne znaju šta će sa sobom. I sledeći put kad vas počnu gnjaviti da im je dosadno samo im recite da pogledaju svoj popis i odaberu neku od tih aktivnosti. Deca se, kako tvrde Nelsen i Lot, mogu naučiti da sami sebi organizuju vreme. Zato je važno da roditelji znaju da deca osećaju da vas mogu navući na to da im rešavate svaki problem, ali ako se to nastavi u nedogled, biće sve manje zadovoljni time kako ste im nešto rešili. I koliko god sumnjali u njihovu zrelost, verujte im i zadajte im male zadatke koje moraju svakodnevno napraviti u kući i oko nje.
Dosada uopšte nije loša
Neki čak smatraju da dosada kod dece nije uopšte loša stvar i da im može pomoći da se pripreme za dosadne momente u kasnijem zrelom dobu. Pretrpan školski raspored i veliki broj vannastavnih aktivnosti mogu ometati razvoj dece i pospešiti njihovo anksiozno ponašanje. Džuli Robinson, direktor Nezavisnog udruženja pripremnih škola (IAPS) iz SAD, ističe da bi period dosade trebao da se iskoristi za razmišljanje i odmor.
Roditelji vole kad su im deca konstantno nečim okupirana i smatraju da ih stalno treba stimulisati da nešto rade, ali ne treba da se plašimo dosade. Koliko je važno da nam dete bude aktivno, isto toliko je važno i da ponekad bude zamišljeno i mirno. Roditelji koji guraju svoju decu u bezbroj vannastavnih aktivnosti rizikuju da ona potpuno pregore – upozorava Robinson.
Prema njenim rečima, kompjuteri su uzbudljiv deo života, ali roditelji moraju imati na umu da ljudski razvoj sledi obrazac faza koji ne bi smeli da se menjaju zbog digitalne revolucije. Sticanjem prijatelja, doživljavanjem prijatnih, ali i neprijatnih trenutaka, razvijamo naše ponašanje i osećanja i razumemo osećanja drugih. Metodom pokušaja i grešaka učimo se komunikacionim veštinama, a to su veštine koje će budući poslodavci tražiti.
I zato nemojte planirati svaki minut vašoj deci, slobodno vreme daje deci prostora da istražuju, eksperimentišu i uče. Na taj način ona razvijaju nezavisnost i uče da prihvataju rizike.
malisaveti