Gledam ove ženice po zgradi, to se doteruje, to izlazi s društvom, jedva da se jave na stepeništu. Kuda idu i šta rade, kako im muževi to tolerišu. A deca... Blagi užas! Pre neki dan slušam kako se ćerka ovih komšija do mene raspravlja s ocem. Siroma', pokušava balavici nešto da objasni umesto da joj zalepi roditeljsku preko ušiju. U naše vreme...
O, ne, opet lament nad starim, dobrim vremenima! Za zlatnom erom, kada su se klinci po vasceli dan igrali napolju, na čistom vazduhu, jeli 'leba i masti, i, nadasve bespogovorno slušali svoje roditelje. Sve je bilo lepše i bolje nego što je sada.
A ova nova sajber generacija ne pomalja glavu iz sobe i neprestano drlja po tastaturi, komunicira uglavnom preko društvenih mreža, pritom, gle drskosti, ima svoj stav i ne da na sebe. Da li neke nove klince, što reče Balašević, zaista “nosi pogrešan tok”? Drvo se savija dok je mlado, izričita je moja majka: s decom nema ni razgovora ni pregovora, čak i kada su u pravu. Ima da bude kako tata (mama) kaže, u suprotnom, zna se šta sledi – svakovrsne kazne, pa i batine, dok se ne urazumiš. Dakle, pogni glavu, ćuti i progutaj svoje mišljenje, to ionako nikog ne interesuje. Usvajaj sistem vrednosti koji ti namećemo, čak i kada ti nismo najbolji primer.
E pa, dragi roditelji iz starih, dobrih vremena, zbog svega ovoga se veliki broj pripadnika generacije koju ste izveli na put, celog života povlači pred onima koji su jači, fizički, psihički, statusno ili na bilo koji drugi način. Propustili su hiljade prilika jer zbog straha nisu bili kadri da izraze svoj stav, da se pobune kada je to neophodno, da ne dozvole da budu zlostavljani i mobingovani. Naučili ste ih da se nasilje trpi i skriva pošto je sramota biti nesrećan i povređen, zato se na razvod odlučuju tek kada druga strana potegne papire, a loš posao napuštaju samo u slučaju da dobiju otkaz.
Hleba, masti i igara – to ni izbliza nije bilo dovoljno.
Mama, tvoji unuci, baš zato što sam izvukla pouke iz sopstvenog iskustva, smeju da izraze svoj stav, štaviše, to je poželjno. Razgovaramo i kada nam nije do razgovora, prepiremo se, iznosimo argumente, a iznad svega poštujemo jedni druge. Niko nije savršen, dobro se znamo, i nije nam frka da jedni pred drugima budemo ono što jesmo. Stvorili smo naš mali krug poverenja, podržavamo se, podstičemo, i ne, nismo najbolji prijatelji, već roditelji i deca iz novih, dobrih vremena, koji se razumeju i vole. Kad smo već kod toga, odoh, treba da se spremim, izlazim večeras s mojim mačkama.
Idemo na neki koncert, kasnije ćemo na žurku kod Mileta, pustio je obaveštenje na Fejsu da otvara novu piceriju.
'Ajd zdravo.
malisaveti
