I zato ih treba pustiti, da svađe sa vršnjacima reše sami. Naravno, sve dok ne postoji agresija. To je jedini momenat kada odrasli treba da se umešaju i da razdvoje dvoje zvađenih, ili da makar svoje dete sklone sa strane.
– Praksa pokazuje da je potpuno u redu da se deca, čak i kad su mala, u vrtiću, do izvesnog stepena puštaju da probaju sama da regulišu svoje odnose. To je jako važno jer se deca na takav način socijalizuju, uče kako da funkcionišu sa drugima. Takođe je važno da roditelji dopuste svojoj deci da sama rešavaju problem sa drugom decom i zbog toga što tako deca razvijaju odgovornost i samostalnost u funkcionisanju – kaže Radmila Grujičić, psiholog.
Međutim, kada stepen sukoba postane toliki da se deca osećaju ugroženo, mogu da povrede jedni druge i da svađa prerasta u ozbiljniji sukob, onda je neophodno da se uključe odrasli.
– Mi savetujemo deci da, ako se osećaju ugroženo, da traže pomoć odraslih. Ako je to u školi, u vrtiću, da zovu nekoga ko je dežuran, da potraže pomoć da bi neko od odraslih svojim komentarom pre svega na neki način usmerio tu raspravu ka rešenju – kaže.
Odrasli koji rešavaju svađu koju deca nisu mogla da prevaziđu mogu biti dežurni nastavnici, vaspitači, ali i roditelji. Ako je dete toliko uznemireno, napominje psiholog, potpuno je u redu da traži pomoć odraslog.
– Odrasli bi najpre trebalo da posavetuje svoje dete kako da se postavi u situaciji u kojoj se oseća ugroženo u odnosu na drugu decu i druge ljude. Roditelji, ukoliko smatraju da je potrebno, obično obaveste i roditelje drugog deteta jer vrlo je često da roditelji druge dece i nisu upoznati sa situacijom. Uglavnom imamo roditelje koji su motivisani da vide šta se dešava sa njihovi detetom, da se uključe u rešavanje problema. U dogovoru roditelja se takve stvari obično i dešavaju – kaže psiholog.
Ako vidite da dete može samo da reši problem, ne uključujte se. Ne pokušavajte drugom detetu "da objasnite stvari", jer to nije vaše dete.
Odrasli se uključuju u raspravu dece prvenstveno da reše sukob, i prema rečima naše sagovornice, to nije povod da roditelji prazne svoje frustracijama. Najbolji primer ovakvog lošeg posredovanja je pucnjava sinoć na Novom Beogradu u kojoj je otac jednog dečaka upucao roditelje drugog dečaka, a sve zbog svađe dece na igralištu. Epilog, povređeni roditelji jednog dečaka i otac u bekstvu drugog dečaka. Problem, ne samo da nije rešen, napravljen je mnogo veći, a deca su dobila najgori mogući primer u životu.
Šta god da je problem, roditelji moraju da pokažu deci da je razgovor u funkciji rešavanja problema. U redu je da se roditelji obrate jedni drugima ako već deca nisu mogla da reše situaciju. Ali nikada ne treba da zaborave da svojim ponašanjem daju primer deci.
Ako ste vi loš primer, deca uče od vas. Ako se vi ne izvinjavate nakon svađe, neće to raditi ni vaše dete. Zato, svoju ulogu roditelja shvatite najozbiljnije moguće - budite im primer.
malisaveti
