Tako jedna anonimna mama za portal "Scary mommy" počinje priču o fenomenu koji već dugo opseda Zapad. Tamo ga zovu "wine moms", odnosno mame koje vole vino i koje ga svakodnevno konzumiraju, često u neumerenim količinama. To predstavljaju kao simpatičan ritual koji im pomaže da prebrode dan pun stresa i obaveza, iako stručnjaci upozoravaju da ova pojava preteći uzima sve više maha. Evo šta ova anonimna mama kaže na to.
Kada ocenim da mi se prerano, dakle oko tri popodne, javila želja za vinom, kao domaćica pokušavam da se zaokupim domaćim poslovima. Istovremeno slušam otkucaje sata tik-tak-tik-tak dok ne dođe vreme koje sam sebi dozvolila za vino. Za to vreme deca pište, pitaju šta će biti za večeru, ljudi sa televizora urlaju, kuća mi je puna rančeva, stolovi napuštenih domaćih zadataka a ja pripremam večeru, prostirem veš, treću turu ovog dana, praznim mašinu za pranje sudova i piljim kroz prozor, udavljena u masi stvari koje ne mogu da kontrolišem.
Moj život odavno više nije moj. Ja sam u ovoj kući osoba za sve.
Umorna sam.
Majčinstvo je teško.
Vino ga čini lakšim.
Flaša vina spremno me čeka na kuhinjskom pultu, kao stari višedecenijski prijatelj. Samo kada je pogledam, osetim u nepcima njegov ukus, a u nosu miris.
Ne moram ni da dodirnem flašu da bih znala kako je divno ledena. Tačno mogu da čujem kako će plutani čep pući i doneti mi moju dnevnu dozu zdravog razuma, i prigušiti zvuke i prizore haosa.
Zvuk tečnosti koja se prostire po čaši puni istovremeno moju dušu. Dok prinosim čašu ustima, već osećam opuštenost. Kada dovršim tu prvu čašu, mlađa sam 10 godina.
Tako je svakog dana.
I svakog dana radujem se tom vinu, što me malo plaši. Smejem se i šalim sa svojim prijateljicama koje prolaze kroz isto. Delim smešne slike na Fejsbuku gde su u centru pažnje "vinske mame". A ispod oka gledam sve te mame oko sebe.
Da li se i one brinu zbog moguće zavisnosti od alkohola?
Da li se i one plaše da imaju problem?
Ja sam bila medicinska sestra. Imala sam slučajeve alkoholizma. Znam sve simptome. Držala sam za ruku umiruće alkoholičare kojima je jetra bila uništena dok su jecali i kleli se na samrtnoj postelji da bi sve dali da nisu nikad pipnuli alkohol.
Ipak, češće sebi dopustim vino nego što ga ne dopustim. Pijem kod kuće, pijem na zabavama, pijem sa drugaricama. Pijem kad želim da nešto proslavim, pijem kad hoću da se opustim. Nekad pijem prosto zato što je četvrtak.
Deca su me nekoliko puta videla pijanu i to je nezamisliv stid. Jutro posle, kažem im da i odrasli nekad greše. Govorim im da se to neće ponoviti. Onda pijuckam sodu bikarbonu i obećavam sebi da ću se držati samo jedne čaše dnevno.
Jer je majčinstvo teško, a vino pomaže.
Pitam drugarice koliko piju, da mogu da nas uporedim i vidim da li sam normalna. Istovremeno, ja njih lažem o svojim količinama. Verovatno i one mene o svojim. Tada se tešimo da nam je to jedina zabava u životu.
Mi smo prosto mame koje piju, to je sve.
malisaveti
