U sobi za intenzivnu negu bio je 16 dana, a onda smo došli kući. Provela sam tri meseca ne razdvajajući se od njega, a onda je došlo vreme da se vratim na posao i već prvog dana desio se pakao.
Celog dana sam bila u kontaktu sa Ksajvijerovim ocem koji mi je javljao kako ne može da izdrži da čuva bebu i da moramo da nađemo neko drugo rešenje. Dok sam ja bila na porodiljskom moj muž je nasamo sa detetom proveo najviše dva sata. Sada, kad sam se i ja vratila na posao, pošto on radi noću, dogovorili smo se da čuva dete u toku dana, i on je pristao na to, uveravajući me da će sve biti u savršenom redu, piše Endži Setlak (36) iz Sijetla.
Dakle, mog prvog dana na poslu, moj suprug poslao mi je poruku. U njoj je pitao da li sada može da ubije bebu. Rekla sam mu da izdrži i da uskoro dolazim. Oko pola tri, stiže mi poruka: "Ksavijer je prestao da diše. Dođi odmah kući". Zvala sam svog muža, a njegovog oca, koji mi je rekao da se dete zadavilo mlekom i da su na putu ka bolnici.
Gutajući knedle, popakovala sam stvari i krenula u bolnicu. Kada sam stigla tamo, čula sam svoje dete kako plače, pa sam pomislila da će ipak sve biti u redu. Bio je okružen lekarima. Taman kada sam se malo smirila, pustili su me do njega, pa su mi rekli da mu priđem i uhvatim ga za ručicu. Odjednom je postao tih i bled i znala sam da nešto nije u redu.
Brzo su ga odveli u salu za skener. Njegov otac i ja smo ostali ispred. Nije mi ništa rekao, samo je čačkao po telefonu. Konačno su ga vratili nazad i dali mi ga u ruke. Lekari su ulazili i izlazili iz sobe a Ksavijer je ponovo postajao nervozan.
Konačno, kada je opasnost prošla, lekari su mi rekli da je dete imalo krvarenje u mozgu. Odmah sam pitala kako je moguće da se to desilo. Njegov otac opet nije imao šta da mi kaže, samo je ponavljao da se "zadavio mlekom".
Kada je ustanovljeno da će te noći sve biti u redu sa Ksavijerom, negde oko 10 uveče, prebacili su nas u drugu bolnicu. U 2 ujutro policajci su obavili razgovor sa mnom. Ispostavilo se da sumnjaju na zlostavljanje deteta i da je krvarenje u mozgu imao zbog povrede koja nije slučajna. U međuvremenu, Ksavijera su stavili u indukovanu komu u kojoj je ostao dve nedelje, a upozorili su me da postoji šansa i da se nikad neće probuditi, a ako se i probudi, moguće je da će biti slep ili da neće moći da hoda.
Posle 17 dana u bolnici, konačno smo otišli kući ja i beba. A naša kuća je sasvim drugačija - njegov brat i polusestra više nisu tu. Njegov otac je uhapšen zbog zlostavljanja deteta.
Ksavijer se oporavlja. Ide na fizikalnu terapiju i kod neurologa. Ide i na terapiju govora i oftalmologa. Isprobavamo sve načine da ponovo probudimo njegov mozak, a svi mi govore da je sreća u nesreći da se to desilo tako rano, dok se mozak još razvija i postoji šansa za napretkom. Postoji rizik da će bolovati od cerebralne paralize, ali tu dijagnozu nećemo sigurno znati još godinu i po dana.
malisaveti
