Kad sam sabrala koliko sam para bacila na igračke došlo mi je da plačem. A onda me je lekar dokusurio!

Kad sam sabrala koliko sam para bacila na igračke došlo mi je da plačem. A onda me je lekar dokusurio!

Ako soba vaše dece izgleda ovako, ako se svaki put nađete u žestokoj raspravi sa decom koja hoće baš tu "nikakvu" igračku u prodavnici, ali i ako želite dobar savet stručnjaka, zavalite se u fotelju i pažljivo pročitajte ovaj tekst.

Mama Zorana Š. izjadala nam se o problemu koji muči 90% roditelja, a savet stručnjaka pomogao joj je da problem reši. Evo njene priče.

Imam dva super klinca od pet i sedam godina. Uglavnom su super momci, šljapkaju po baricama, veru se po drveću, valjaju se u blatu i viču na terenu dok igraju fudbal. Hoću da kažem: super su dok smo napolju. Čim uđemo u kuću, dnevna soba postaje ratna zona, a njih dvojica ne znaju šta će sa sobom. Ja sam vam od onih mama koje se trude da mirnim, staloženim, pomirljivim tonom nađu rešenje, ali obično pošandrcam posle pet minuta i nemam više živaca. Onda oni kao pokušavaju da smisle šta će da rade, što znači da u moru igračaka pokušavaju da nađu nešto, što će im zadržati pažnju.

Mene ako pitate, taj momenat samo znači još sitnih delova automobila na koje ću noću nagaziti, mnogo buke iz plastičnog robota koji je koštao kao moje čizme a ne ume ni sudove da opere. Tako nekad sednem očajna i gledam tu bezobličnu preskupu gomilu izlomljenih, neupotrebljivih, beskorisnih drangulija i prolaze mi kroz glavu oni silni novci koje smo na te igračke bacili. Sad bismo imali za jedno pošteno zimovanje, a ova dvojica bi imali manje igračaka, ali bar bi nečemu služile. Još gore: moram da priznam da smo ozbiljno pogrešili u koracima jer smo dozvolili hiperprodukciju bez ikakve selekcije.

I znam da nisam jedina. Znam bar još 10 porodica koje imaju isti problem. Svi smo u fazonu da deca imaju čime da se zabave i čak iako smo od roditelja koji vrlo drže do edukacije i razvoja svoje dece, nema šanse da negde ne pokleknemo, da ne napravimo kardinalnu grešku sve pod parolom "samo da je dete srećno". A dete ne da nije srećno, nego može da ima nesagledive posledice kasnije.

Da mi je neko rekao da izbor igračaka i neadekvatno okruženje, koje mi roditelji tumačimo kao „veselo detinjstvo“, može da napravi problem u školi, tačno bih se prevrnula od smeha. A može. I nije smešno. To sam shvatila posle vrlo jasnog objašnjenja dr Snežane Milanović, fizioterapeuta i senzorno-integracijskog pedagoga.

„Iz godine u godinu sve veći broj dece ima neke poteškoće u razvoju. Najveći broj nema nikakvu medicinsku dijagnozu u ranom detinjstvu iako roditelji i vaspitači primećuju da je dete povučeno, izbegava drugu decu ili ih udara, grize, teško se adaptira na vrtić, ne zadržava se ni na jednoj igrački, lomi Ih i baca. Ili je stalno u pokretu, trči, skače, neumorno je, ne može da učestvuje u aktivnostima koje zahtevaju sedenje ili čekanje na red. Ovakva ponašanja se uglavnom pripisuju temperamentu ili vaspitanju, pa se rešenje traži u vaspitnim metodama ili se kaže da je takvo dete "teško". Pored trudnoće koja svakako ime veliki uticaj, period od rođenja pa do tri, tri i po godine je ključan za razvoj nervnog sistema deteta. Okruženje koje je neadekvatno ili preterano stimulativno negativno utiče na senzomotorni razvoj kojim se ja prevashodno bavim. Kada se rano prepoznaju znaci neuravnoteženog senzomotornog razvoja, ranom intervencijom koja pre svega podrazumeva promenu okruženja možemo da predupredimo teškoće koje će dete imati u školi u savladavanju akademskih veština. Deca koja su imala teškoće u samoregulaciji, kontaktima sa drugom decom i organizaciji igre, kasnije u školi imaju problem sa koncentracijom, pažnjom, čitanjem, pisanjem, računanjem i socijalnim veštinama“."Sa sazrevanjem motoričkih, čulnih i perceptivnih funkcija u detetu, javlja se funkcionalna igra. Sa jedne strane dete ispituje svoje funkcije, a sa druge karakteristike objekata. Drvene igračke Lidla upravo to omogućavaju i tako pomažu razvoj funkcionalne igre. Kako ispunjavaju najviše standarde kvaliteta i bezbednosti, što je jako važno, kao stručnjak preporučujem visokokvalitetne drvene igračke Lidla jer svojim karakteristikama doprinose razvoju dece".Pobacala sam svu onu skalameriju koja je izlomljena i neupotrebljiva. Igračke koje su u funkciji odneli smo deci koja žive u veoma teškim uslovima. Tako su moji mališani razvili i empatiju, a drvenim igračkama razvijaju nove veštine. A meni je glava mirna. Gledam ih nasmejane i vesele, mozak i prtsići su usmereni u kreativnom i edukativnom pravcu.

malisaveti

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!