Međutim, koliko god mi bili slobodoumni, uticaj sredine se ne može izbeći. Sredina ima svoja nepisana pravila i tradiciju i kolektiv pokušava da što duže održi svoje standarde. Ta pravila se menjaju, ali mnogo sporije u društvu nego na nivou pojedinaca. Zato se često možemo susresti sa nepristojnim zapitkivanjima i insistiranjima na ovu temu, kako od strane najbližih, tako i od strane potpunih neznanaca koji na sebe preuzimaju to pravo da iznose mišljenje o svemu, pa i o tome ko bi koliko dece trebao da ima. Ali, u našoj čaršiji su takve stvari još uvek izgleda normalne. Naš čovek uvek i stalno gleda tuđa posla da ne bi, valjda, morao da gleda svoja!
- Zdrava sam, mlada, imam jedno dete i drugo ne planiram. Uopšte nemam želju za drugim detetom iako sam i kroz trudnoću i kroz porođaj lako prošla. Suprug i ja dosta radimo i retki su trenuci i kada smo nas troje na okupu. Znam da bih sa još jednim detetom bila samo više razapeta između dece, posla, kuće i drugih obaveza i zbog toga još nervoznija. Znam da takva ne bih bila dobra mama deci, ni dobra žena mužu, ni dobra sama sebi i zato me veoma nervira kada neko zabada nos i pita kada će drugo i šta čekamo, a mi zapravo ništa ne čekamo jer smo nas troje već porodica. Više puta sam slušala izjave da je sebično imati jedno dete, ali nije me briga ko koliko misli da ja treba dece da rađam. Osim materijalnih sredstava za decu je potrebno i vremena i živaca – priča Jelena (28).
U Srbiji su porodice pre stotinak godina imale mnogo više dece, a sada se taj očekivani standard sveo na dvoje. To je model koji je usvojen uglavnom iz Severne Evrope. Da li je taj model optimalan može da se diskutuje. Sa demografskog stanovišta svakako nije. Međutim, mnogo faktora utiče na odluku porodice koliko će dece imati i na svakome je da odluči koji je broj savršen za njega. Jer niti je za svakoga troje ili četvoro, a za nekoga vala nije ni jedno!
Kada je brak na klimavim nogama često stariji i “iskusniji” umeju mlade bračne parove da posavetuju da rode drugo dete kako bi se taj brak spasao, a to je tek suludo. Prvo, valjda, treba bračni problemi da se raskrste, pa onda eventualno da se planira ovako krupan korak. S druge strane, porodice sa troje i više dece, takođe, često bivaju komentarisane od strane svoje okoline. Komentari idu od pitanja “Kada ćeš više prestati da šetaš taj stomak do zuba?” do “Da li vam se ovo poslednje omaklo?”. Jer, ko još planira treće ili, ne daj Bože, četvrto? Mora da se omaklo, jel te?
Imam troje dece uzrasta 6 meseci, 3 i 5 godina, a o komentarima koja su počela još u toku trudnoće mogla bih da napišem knjigu. Uglavnom su nepoznati dušebrižnici kada u razgovoru saznaju da nosim treće pretpostavljali da imam dve devojčice, ali kada bih im odgovorila da imam devojčicu i dečaka ostajali su u čudu. Osude su stizale i od najbližih. Govorili su da sam luda i pitali se kako ću sama izdržati, s obzirom da mi je muž vojno lice i da je često na terenu. Međutim, meni ništa ne pada teško, uživam u njihovom odrastanju. Najbitnije mi je da se sa suprugom odlično slažem i da jedno u drugom imamo podršku u vezi svega – kaže Sandra (32).
Psihoterapeut Svetlanka Knežević, ističe da su ljudi skloni da osuđuju izbore koji nisu uobičajeni i ponašanja koja odstupaju od očekivanih.
- Ponašanje ljudi u našoj kulturi je prilično indiskretno. Pravdajući se bliskošću, ljudi uzimaju sebi za pravo da postavljaju vrlo lična i intimna pitanja. Ponekad su ona postavljena samo da se održi konverzacija bez uvida u to koliko mogu da povrede sagovornike. Teško je odgovoriti na takvo pitanje i ostati miran. Moje mišljenje je da teba ljudima reći, bez obzira koliko smo bliski, da ne volimo takva pitanja i da ih molimo da to više ne rade – objašnjava psihoterapeut.
Iako su svima puna usta priča o povećanju nataliteta, društvo se ponaša kao da je u Srbiji greh imati troje i više dece. Jedna mama četvoro dece je čak doživela da je pitaju da nisu ona i suprug možda u nekakvoj sekti.
- Takvi komentari su me baš nervirali i povređivali, pa sam jedno vreme pokušavala takvim ljudima da objasnim kako ja i suprug mnogo volimo decu i da smo svako svoje dete željno iščekivali. Sada se, međutim, na takve pretpostavke i komentare samo nasmešim i produžim svojim putem. Suprug i ja uživamo sa svojom decom, oni su naše najveće blago. Radujemo se kada pomislimo koliko je za njih značajan taj odnos koji grade kao braća sestre. Ne kažem da nije naporno, treba vremena i para i energije, ali ako na život gledate optimistično onda vam ništa nije teško, pa ni da shvatite da trenutno nešto nemate. Uz svoju decu ja se osećam kao najbogatija žena na svetu i ništa u svom životu ne bih menjala, osim što bih da mogu produžila dan – priča Vesna (38), ponosna mama dva dečaka i dve devojčice.
Zato pre nego što nekoga upitate zašto “samo” jedno dete i okvalifikujete ga unapred kao sebičnog ili prokomentarišete za one parove koji imaju troje, četvrto, petoro… da su ludi, razmislite koliko takva pitanja i konstatacije vređaju one kojima su upućeni. A što se tiče podizanja nataliteta u zemlji Srbiji, teško da će ga biti dok god se ovako razmišlja!
malisaveti