DECA, to su naše sutrašnje sudije - zapisao je ruski pisac Maksim Gorki. Ako se složimo da će ona sutra suditi o nama, onda treba da znamo da to umnogome zavisi od toga kako ćemo ih danas vaspitavati. A, istraživanja pokazuju da novo doba zahteva i nove pedagoške metode, jer su, tvrde stručnjaci, današnja deca slika 21. veka koji je brži i hladniji, tehnološki napredniji, a emocionalno nazadniji, virtuelno bogatiji, ali i socijalno siromašniji.
Generacije koje stasavaju ne znaju za svet bez mobilnih telefona i svih prednosti i pošasti koje oni nose, pa je pitanje kako onda odrasli, koji su u tome manje pismeni, mogu da se postave kao autoriteti? Roditelji i pedagoški radnici su često u dilemi kako da priđu mališanima, zainteresuju ih i nečemu "običnom" nauče, jer su oni više uključeni u virtuelni nego u stvarni svet. Međutim, Sonja Stojaković, vaspitačica iz sremskog sela Brestač, kaže da je i te kako moguće zainteresovati decu u uključiti ih u stvarnost.
- Dok su u vrtiću, važno je da ih isključimo iz svih tih "mašina" i pokažemo im život - kaže vaspitačica 16 mališana iz predškolske grupe škole "Slobodan Bajić Baja". - Deca uče ono što žive, što znači da ih samo treba animirati nekim drugim, životnim sadržajima. Mališani su srećni kada ih odvedemo u šetnju i usput učimo o prirodi, kulturi, lepom ponašanju. Spontano ih ubedimo da je mnogo lepše da razgovaramo, igramo se, smišljamo zajedničke aktivnosti i akcije, a ne da sedimo ispred kompjutera.
Sagovornica "Života plus" kaže da je u vreme strašnih pošasti, među kojima dominira vršnjačko nasilje, najvažnije naučiti mališane da budu dobri ljudi i pravi prijatelji.
Moji predškolci su, recimo, sami došli na ideju da pomognu bolesnoj devojčici iz sela, krenuli su sa školarcima od kuće do kuće da sakupljaju novac za njeno lečenje. To je jedna važna, praktična lekcija plemenitosti. Mislim da je kruna mog rada to što ih naučim drugarstvu, da nose ljubav i dele je svuda oko sebe - kaže vaspitačica Sonja.
Na gotovo uvreženo mišljenje da su deca danas manje dobra nego što su bila, sagovornica odgovara da su ona suštinski uvek ista, a da od odraslih zavisi da li će iz njih izvući ono najbolje.
- Nedavno me je, kada sam vodila mališane u šetnju, jedna baka pitala kakvi su, a ja sam rekla: "Divni". Onda me je pitala kako je moguće da su moja deca uvek divna, a zna da sam izvela generacije i generacije. Objasnila sam joj da je to zato što ja u svakome prepoznam ono pozitivno i onda izvučem tu nit. Tada se uspostavi emotivna veza, koja se nadograđuje pozitivnim pričama i afirmativnim porukama - objašnjava vaspitačica.
A, na pitanje da li ih ponekad, ipak, kazni, kroz osmeh odgovara da nema razloga, jer su oni dobri psiholozi, tačno prepoznaju da joj se ne dopada nešto što su rekli ili uradili. Uostalom, i naš pisac Duško Radović je govorio: "Volimo decu i kada su kriva, jer će ih život kažnjavati i kada nisu".
POVERENjE I OSMEH SU KLjUČ
SAGOVORNICA "Života plus" kaže da je ključ vaspitanja uspostaviti odnos poverenja sa mališanima.
- Uvek se trudim da se "podignem", a ne spustim, na nivo deteta. Pohvalim ih za sve dobro što urade, jer znam da ih to motiviše. Nazvala sam ih "Dobrići". Kada im kažem da ih volim, oni mi odgovore da znaju, jer me uvek vide nasmejanu. I zato mi uzvrate dobrotom - kaže vaspitačica, koja je od dece dobila i diplomu zahvalnosti za svu iskazanu ljubav, igre i pesme koje ih je naučila.
malisaveti
