Nenada Bogdanovića (39) potraga za ličnom srećom odvela je u daleki Vijetnam. Ono što verovatno nije ni slutio je da će tamo upoznati ženu svog života – Hoai Mai (34), danas Maju. S obzirom na to da većina Vijetnamaca ne govori engleski jezik, koji je za sve strance jedini vid komunikacije širom sveta, Nenad se pre nekoliko godina našao u nezavidnoj situaciji, koja je rezultovala brakom.
- Sadašnju suprugu upoznao sam na ulicama Sajgona. Desilo se to da sam se izgubio, a ona se našla kao jedina osoba koja je mogla da mi pomogne, pošto niko drugi kom sam se obratio nije razumeo ni reč engleskog jezika. Razmenili smo brojeve telefona, Fejsbuk profile i počeli da se družimo. Nažalost, samo desetak dana kasnije vratio sam se za Srbiju. Ali naše druženje se nastavilo, makar na daljinu. U tom periodu čekao sam novi poslovni ugovor i imao sam malo više slobodnog vremena, pa reših da opet odem u Vijetnam – priseća se Nenad, koji danas živi sa Majom u Ho Či Minu, najvećem gradu Vijetnama.
Njihov odnos je polako postajao ozbiljniji, a on je počeo da preispituje mogućnosti da ostane u Aziji.
- Sa profesijom kojom sam se bavio, kao stranac u Vijetnamu nisam imao nikakvu šansu za zaposlenje. Tada sam došao na ideju da promenim profesiju i postanem profesor engleskog, što je tamo veoma traženo. Zatim smo Hoai Mai Bogdanović i ja krenuli sa privatnim poslom, malom školom jezika. Prošlo je tri godine, a mi smo danas vlasnici firme koja regrutuje strane učitelje za državne škole u kojoj radi nas 20 učitelja. Ima tu Poljaka, Škota, Iraca i čak petoro Srba – navodi Nenad, kome snalaženje u Vijetnamu više ne pada ni malo teško, s obzirom na to da je uspešno savladao maternji jezik svoje supruge Hoai, koju sada svi zovu Maja.
Ovaj interesantni par svakog leta posećuje Srbiju, a srpska snajka iz Vijetnama marljivo uči jezik svog supruga, kao i domaće običaje, koji pre svega uključuju one iz kuhinje.
- Ona ume da spremi sva naša jela, pa i sarme – hvali se ponosni Nenad.
Ono što je ovu Vijetnamku posebno oduševilo jeste velika srpska svadba.
- Bila je oduševljena. Ovaj običaj proslavili smo kako valja, u Vijetnamu i u Srbiji. Prvo veselje trajalo je dva-tri sata, dok se drugo proteglo na dva-tri dana – priseća se Nenad.
Koliko je Majin fizički izgled za njega bio egzotika, toliko je i njegov za nju.
- Svako želi ono što nema. Oni sanjaju da se udaju ili ožene za belce ili da izgledaju kao oni, a mi volimo da se sunčamo i budemo tamni. Ali, ono čime me je pre svega supruga privukla je njen neposredan karakter, vesela priroda i naravno prolećne rolnice – navodi Nenad, koji se upravo vratio sa velike proslave “azijske” Nove godine, na kojoj je bio kod tazbine.
Prvi maj je, takođe, veliki praznik za Vijetnamce.
- Tada idemo kod Majine porodice, koja me je divno prihvatila, nakon što smo razrešili prvobitni nesporazum koji sam imao sa tastom, jer je mislio da sam musliman iz Sirije, gde je tada bio rat – priseća se Nenad, danas uz smeh ovog nemilog događaja.
Dok je njegova porodica od starta bila oduševljena snajkom.
- Moji nju obožavaju, pa iako je još uvek “slaba” sa srpskim jezikom, ne propušta priliku da se istračari sa mojoj sestrom, majkom i snajom – šali se Nenad.
Njegova supruga ne propušta da pri svakoj poseti Srbiji poseti omiljena mesta – Zlatibor i Adu Ciganliju. Rakiju obožava, ali i naše voće.
Nenad, koji je kako tvrdi suprugu osvojio mangupskim šarmom i velikom pažnjom, kaže nam da postoji još mnogo srećnih srpskih snajki u dalekoj Aziji i da njegova supruga nikako nije jedina. I eto još jednog dokaza da ljubav zaista pobeđuje sve, uključujući i kulturne i jezičke barijere.
malisaveti