Uzrast kada mališani polaze u prvi razred, tako, varira od države do države, pa deca u Severnoj Irskoj, na primer, kreću u školu sa 4 godine, u Engleskoj sa 5, u Nemačkoj sa 6, a u nekoliko evropskih zemalja kao što su Finska, Danska i Švedska sa navršenih 7 godina.
Ovakve različitosti u pristupima temelje se na drugačijim situacijama sa kojima se suočavaju zemlje.
To su, pre svega, pružanje i troškovi nege deteta, istorijska tradicija, dok se neke zemlje vraćaju i na zakone protiv eksploatacije dece i dečijeg rada koji su bili na snazi u 19. veku.
Takođe, važno je pomenuti da sve pomenute zemlje imaju kao opciju predškolsko obrazovanje koje nije obavezno, ali koje može biti toliko popularno da skoro sva deca učestvuju u njemu. Prošlog meseca više od 100 naučnika i stručnjaka iz ranog obrazovanja napisalo je pismo u kome se osuđuje pristup britanske vlade ranom obrazovanju dece.
Naime, oni su bili uvereni da tako rani polazak u školu, gde je fokus na ocenjivanju uspeha dece, prilično štetan za decu. U isto vreme, predlagali su da bi mališani trebalo više da u ovom uzrastu posvećeni igri baziranoj na učenju i otkrivanju.
Oni su takođe izrazili zabrinutost činjenicom da su pristupi vladinih zvaničnika u vezi sa predškolskim ustanovama previše usmereni na pripremu dece za formalna ograničenja u učenju, koja su neophodna kada deca krenu u školu.
Takođe, primedba se odnosila i na to je fizički, društveni, emocionalni i kognitivni razvoj dece otežan, jer deca nemaju pristup aktivnoj i kreativnoj igri na otvorenom prostoru. Drugim rečima, obrazovni sistem se previše fokusira na informacijama i savlađivanju veština pisanja i čitanja, nego što deci dozvoljava da istražuju, imitiraju i razvijaju svoje društvene veštine kroz igru.
Deo rešenja bi mogao da bude taj da deca kasnije polaze u školu, uz vrtiće koji pružaju kvalitetno obrazovanje bazirano na igri:
Deca koja polaze u školu sa šest ili sedam godina – posle nekoliko godina kvalitetnog obrazovanja u vrtićima – ostvaruju bolje rezultate tokom školovanja kao i viši nivo dobrobiti. Uspeh skandinavskih obrazovnih sistema ukazuje na to da mnogi problemi koje se uporno javljaju u engleskom obrazovanju – kao što su dubok jaz između ostvarenih rezultata bogate i siromašne dece, problemi sa pismenošću dečaka, i pitanje polaska u školu dece koja su rođena na leto, mogu da se reše ako se iz korena promeni razmišljanje naše politike ranog obrazovanja.’
Moje iskustvo u vezi sa učenjem dece od 2 godine čini me pomalo skeptičnom. Učenje kroz igru u ranim godinama je bez sumnje od izuzetne važnosti za sve aspekte razvoja naše dece. Mnogo puta sam viđala decu koja su započinjala svoje formalno obrazovanje u školama kada očigledno nisu bila spremna za to, a opet, sa druge strane, viđala sam i mnogo dece koja su u uzrastu oko 3 godine voljna i spremna za savladaju formalnije akademske zadatke (na jedan interaktivan, uravnotežen način) kao što su učenje slova, glasova i brojeva.
Šteta je da se ovako nešto ne podstakne, kada su neka deca već tako očigledno motivisana da uče i kada im njihov razvoj to omogućava.
Prosek kod dece ne postoji, što znatno otežava donošenje zakonske odredbe o tome koji je uzrast pravi za početak obaveznog školovanja.
Naučnici i stručnjaci, koji su napisali pismo o kome sam prethodno govorila, bazirali su svoje tvrdnje na verodostojnim studijama. S druge strane, međutim, postoje dokazi koji podržavaju rano školovanje sa fokusom na akademskim aktivnostima, pre nego na pristupu koji se bazira na igri.
Projekat koji je Perry škola sprovela u periodu od 1962. do 1967. godine pružio nam je mnogo podataka.
Deca koja su učestvovala u projektu živela su u siromaštvu, a procenjen je visok rizik od neuspeha takve dece u školi. Studija koja je decu pratila nekoliko godina pokazala je:
Sa 27 godina
- U proseku završe još jednu godinu dodatnog školovanja
- 44 odsto je veća stopa završene srednje škole
Sa 40 godina
- 46 odsto su manje šanse da su odslužili zatvorsku kaznu
- 33 odsto je niža stopa hapšenja za nasilne zločine
- 42 odsto su veća srednja mesečna primanja
- 26 odsto su manje šanse da primaju pomoć od države
Što se tiče razmatranja podataka iz ove studije, treba imati na umu da su to deca za koju je postojala velika verovatnoća da će prekinuti školovanje i da će upasti u probleme koje prekid školovanja sa sobom nosi. Ovo, takođe, dovodi do još jednog problema kada se odlučuje o zakonima, a to je kako se roditelji ophode prema svojoj deci pored njihovog formalnog obrazovanja.
Neki roditelji provode mnogo vremena angažujući se oko dece, igrajući se sa njima i omogućavajući deci da istražuju, uče i postavljaju pitanja o svetu koji ih okružuje, dok drugi navode veliki broj razloga što to ne mogu ili ne čine.
Stiče se utisak da će se ova rasprava nastaviti još neko vreme i da uzrast za obavezno školovanje u bilo kojoj zemlji u kojoj živimo nije nešto što možemo da kontrolišemo. U međuvremenu evo nekoliko predloga šta možete da radite sa svojim detetom kod kuće, a što će mu omogućiti lični, društveni i emocionalni razvoj i što će im obezbediti da jednom kada se upoznaju sa akademskom stranom učenja (bez obzira na uzrast), budu spremniji da steknu školske veštine:
- Dozvolite deci da se slobodno i neometano igraju sa drugom decom. Igra je jedan od osnovnih načina da deca nauče da komuniciraju, steknu prijatelje i oprobaju se u različitim ulogama.
- Razgovarajte sa svojim detetom i ohrabrite ga da komunicira sa vama, a da ga ne ometa televizija ili kompjuter. Imajte strpljenja i pustite da dete završi sa pričom bez prekidanja, a takođe ih pitajte za njihovo mišljenje.
- Čitajte knjige i igrajte se zajedno. Slagalice i društvene igre su odlične za koncentraciju i učenje kako da se pobedi, a kako da se podnese poraz! Redovna rutina pomaže deci da znaju šta treba da rade u različito doba dana. Neverovatno je koliko redovni obroci i dovoljno sna pozitivno utiču na koncentraciju vašeg deteta! Odredite pravila ponašanja i pridržavajte ih se, uz kaznu koju nosi njihovo kršenje. Budite odlučni, ali fer! Pružite detetu dovoljno vremena da istražuje napolju i da trči unaokolo, posebno sa prijateljima. Tako ne samo da troši energiju, već i razvija maštu.
malisaveti