Međutim, 1987. godine stigla sam ja. Roditelji su insistirali da sam "srećno iznenađenje", a ne incident. U svakom slučaju, bili su u ranim četrdesetim kada sam se rodila. Ne sećam se svog ranog detinjstva, ali stariji brat i sestra govore mi da su me roditelji čuvali kao pod staklenim zvonom, toliko da su oni često bili ljubomorni. Mama se nije odvajala od mene, često je uzimala i bolovanja i odsustva sa posla kako bi što više vremena provela sa mnom. Takođe, upisala me je na balet, fudbal i plivanje. Uskoro je i tata krenuo da radi od kuće umesto iz kancelarije kako bi i on bio što više sa mnom. Tada su to mogli da priušte sebi, a kada su moji brat i sestra bili mali, morali su da se lavovski bore za svaki dinar. Kada sam ja došla, sve je bilo na svom mestu, a oni su svi bili uveliko uhodani. Nije bilo trzavica kroz koje prolaze mladi roditelji - moji su već znali sve i imali dovoljno sredstava.
Dok sam odrastala, bilo mi je neprijatno što imam toliko starije roditelje. Roditelji mojih vršnjaka bili su mlađi i atraktivniji. Družili su se međusobno. Moji su već počeli da dobijaju sede i imali su sasvim drugačija interesivanja. Neki od mojih prijatelja i danas imaju babe i dede, ja svoje jedva da znam.
Danas, kao odrasla žena, cenim sve što su mi pružili roditelji i cenim svu tu njihovu stabilnost, ali i dalje zavidim prijateljima. Moji prijatelji ne žure da što pre završe sve bitne životne faze kako bi i njihovi roditelji mogli da uživaju u njima. Ja žurim i da se udam i da rodim decu jer želim da moji roditelji to vide. Želim da se svađam sa mamom oko odgajanja moje dece i da imam nekoga kome mogu da ostavim klince dok muž i ja idemo na vikend putovanje.
Ipak, iako sve to želim, i ja a i moji brat i sestra umesto porodice i dalje prvo biramo karijere. Smatramo da moramo da postavimo čvrste temelje pre nego što zasnujemo porodicu. A nema gore stvari od straha da ćete izgubiti ljude koji vas inspirišu da živite život do maksimuma. Godine mojih roditelja i danas imaju uticaj na to kako biram da živim. A ako sam jednu stvar shvatila iz svega toga, to je da nam baš ništa nije zagarantovano. Mnogi mladi roditelji mojih prijatelja poginuli su u nesrećama ili su umrli usled bolesti. Zato mislite na svoje roditelje makar mrvicu od onoga koliko oni misle na vas, bez obzira na njihovo godište.
malisaveti