Specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici dr Nada Kosić Bibić kaže da je za već gojazno dete bitno da ima tri glavna obroka i dve užine, hrana mora biti raznovrsna i da sadrži što više voća i povrća, ali je neophodno da dete poveća svakodnevnu aktivnost.
- Povrće u osnovnoškolskom uzrastu mora biti zastupljeno u tri porcije po detetu. Jedna porcija, u zavisnosti o kojoj vrsti povrća govorimo, recimo ako je to spanać, jeste 450 grama. Majka kupi oko pola kilograma i napravi obrok od te količine da bi svi jeli, jer ne možete jednu porciju povrća pojesti za jedan obrok. Dakle, porcija treba da je razvrstana u tri obroka da bi uneli namirnicu u potrebnoj količini. Za ručak dete uvek mora da jede supu ili čorbu. Za decu nižeg uzrasta obavezne su čorbe, jer u njih se obično stavlja povrće - objašnjava dr Nada Kosić Bibić.
Podseća da je situacija takva da mnoga deca ne jedu uopšte supe, ali ne jedu uopšte ni kašikom. Poznato je da je tempo života učinio da se smanji broj kuvanih obroka i klasičnih porodičnih ručkova, gde se uvek jelo kašikom, supe i variva. To je sada retko i nove generacije dece nisu navikle na te stvari. Njima se servira suva i brza hrana, sve što sadrži puno ugljenih hidrata i ima veliki glikemijski indeks.
- Norvežani su još 1925. godine prepoznali važnost i značaj uvođenja obroka u školama. Takozvani Oslo doručak prepoznat je kao veoma važan za normalan razvoj dece. Naime, Norvežani su smatrali da se mora ubaciti obrok koji je kvalitetan i da mora sadržati proteine, na prvom mestu mleko. Dakle, školska užina mora da sadrži mlečni napitak, zatim sir, biskvit, šargarepu i voće. To se smatra najpoželjnijom užinom za pravilan rast i razvoj - kaže dr Kosić Bibić.
Stručnjaci ističu da nijedno dete, pa tako ni gojazna deca ne moraju ako ne žele da se bave sportom, ali je jako bitno da budu fizički aktivni. Deca, naročito gojazna, treba svakodnevno da voze bicikl, rolere, da plivaju ili se bave bilo kojom drugom rekreacijom, čak je dovoljno i da se druže na vazduhu sa vršnjacima, ali to treba da čine u pokretu.
Kada su mala, deca treba da razviju osećaj za različite ukuse, a ne da isključivo jedu onu hranu koju su jednom probali pa im se dopala.
- Važno je da deca razviju osećaj za ukuse koji im se sviđaju i ne sviđaju. Ukoliko detetu dozvolite da bira namirnice koje samo ono želi i voli, razviće ukuse samo za te namirnice, a ostale mu se neće dopadati. Kako dete raste, morate insistirati na raznovrsnoj ishrani, da proba sve. Treba dete motivisati da proba grašak iako mu se ranije nije dopao, a to je moguće drugačijim načinom pripreme - kaže dr Nada Kosić Bibić.
Mlečne kuhinje po uredbi iz 1949.
- U Srbiji je postojala uredba 1949 godine koja je predvidela otvaranje mlečnih kuhinja u svim školama. To su bili začeci pravilnih obroka u našoj zemlji. Postojali su pravilnici šta deca treba da jedu i šta mogu da dobiju time. Ali, to je potonulo, izgubilo se u vremenu i sada treba ponovo da se vratimo na sve te dobre stvari koje smo imali - poručuju stručnjak.
OSNOVNA PRAVILA
Kako treba da izgleda užina
Tzv. Oslo doručak sadrži mlečni napitak, sir, biskvit, šargarepu i voće.
Kvalitetan obrok mora da sadrži proteine.
Pravilo tri porcije
Porciju povrća od 450 grama (spanaća, graška, brokolija...) dete treba da pojede podeljeno u tri razmaka svakog dana. Ne treba ga terati da sve pojede odjednom.
Supa je obavezna
Čorba ili supa u kojoj ima dosta povrća obavezan je sastojak ručka. Sve što dete može da pojede kašikom treba da se uvrsti u svakodnevni ritual jedenja.
Odbijanje hrane
Mlađe dete naučite da proba što više raznovrsnih namirnica. Ako se desi da mu se jedna nije svidela, npr. grašak ili boranija, ponudite mu isto povrće spremljeno na drugi način kako bi zavolelo i taj ukus.
malisaveti