Nema šta kuvano da pojede, gladuje sigurno, prehladiće se, ko će da mu pere, pegla, ko zna šta sve može da mu se desi noću po pustim ulicama… Ne kaže se tek tako „ne bilo mi što mi majka misli“, jer kako dete poraste i dođe vreme da ode od kuće na studije u veliki grad, da osnuje svoju porodicu, najcrnje misli muče roditelje, naročito majku. Sva prestrašena, nenaspavana od brige, ona zivka dete na svakih pola sata. Neretko i dođe u posetu da počisti, nakuva, samo da proveri da je živo i zdravo.
– Deo brige o detetu jeste i briga o njegovoj budućnosti, pa ga zamišljamo ostvarenog na profesionalnom i ličnom planu. A da bi to bilo moguće, izvesno je da mora da ode od nas, da se preseli u drugi grad radi školovanja, zaposlenja ili da zasnuje svoju porodicu i živi u vlastitom stanu– kaže psiholog Tatjana Daničić i dodaje da je to problem za roditelje jer više nemaju kontrolu i potpuni uvid u njegov život.
Žene se teže snalaze
Koliko god da sebi govorimo kako je to za naše dete dobro, strah, nezadovoljstvo i uznemirenost često prate odlazak deteta. Žene su više od muškaraca upućene na neposrednu brigu o deci i ostalim ukućanima i više su za njih vezane, kaže naša
sagovornica, pa osećaj da su napuštene može biti veoma intenzivan. Tako se skoro svaka majka pita da li će dete umeti da se snađe samo i bez nje, da li će umeti da se izbori sa izazovima koje pred njega postavlja nova situacija, da li će biti uspešan student, da li će umeti da odgovori novim zadacima na poslu, da li je napravilo dobar izbor partnera.
– Ako smo prethodno bili potpuno usmereni na svoju decu, osećaj praznine koji se javlja dubok je i neminovan. A ukoliko je tuga dugotrajna i ometa nas u obavljanju svakodnevnih poslova, govorimo o sindromu praznog gnezda.
Dolazi i do krize u braku
-Na sve to, majka tada ostaje sama s partnerom, što može da pokrene mnoga pitanja koja su bila zatrpana roditeljskim
obavezama. Ako je brak bio samo formalan i sveden na podizanje dece, nova situacija može otići u smeru prekida odnosa, kaže Tatjana Daničić.
S druge strane, samohrani roditelji koji su dugo brinuli o detetu nisu imali vremena i snage da se bave nečim drugim, pa njima
odlazak deteta mnogo teže pada. Takođe, kad dete ode iz doma, odjednom je previše slobodnog vremena koje valja utrošiti. To može biti i dobra prilika da se više posvetimo sebi.
– Setite se želja koje ste imali dok su vam deca bila mala, a mnogo vaše energije i novca je odlazilo na njih. Ispunite te želje. Putujte, družite se, vratite se starom hobiju. Obnovite kontakt s ljudima koji su vam nekada bili bliski – savetuje
naša sagovornica.
Ako je dete zasnovalo svoju porodicu, moguće je da ćete postati baka ili deka. Tada će vas vaša deca tražiti, trebaće im neko pouzdan da čuva bebu. Veću potvrdu da ste dobro uradili posao roditelja nećete moći da dobijete, a osećaj napuštenosti zbog odlaska deteta sasvim će izbledeti.
Tu su i menopauza i briga o roditeljima
Odlazak dece roditelje obično zatekne baš u onim godinama kada se lagano svode računi, ali i kada treba brinuti o sopstvenim roditeljima.
– Kod žena tada nastupa i menopauza, koja sama po sebi nosi niz telesnih i psiholoških promena – kaže psiholog Tatjana Daničić i dodaje da je zbog svega toga vrlo važno i dalje održavati kontakt s detetom, ali ga ne treba neprestano zvati i posećivati da mu ne biste bili opterećenje i smetnja.
Dovoljno je da deca znaju da uvek mogu da računaju na vas.
malisaveti