Poznata još i kao visterija i plava kiša, biljka glicinija je grandiozna penjačica koja krasi mnoge vrtove. U svom punom cvatu vrlo je efektnog izgleda, toliko da morate da stanete kako biste je malo duže posmatrali i upili njenu očaravajuću pojavu!
Glicinije su rod cvetajućih biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae), koja uključuje deset vrsta drvenastih penjačica, poreklom iz istočnog SAD-a, Kine, Koreje i Japana.
Neke vrste se koriste kao ukrasne biljke, naročito u Kini i Japanu. Otporne su na različite temperaturne uslove, pa ih tako i kod nas možemo videti kako krase pročelja kuća i garaža. U vrtovima su idealne za prekrivanje metalnih struktura ili ograda, čak i kao zaštita od sunca i imitacija vinograda.
Cvetovi ove grandiozne biljke smešteni su u grozdaste cvatove dužine 10-80 cm, a uglavnom su plavoljubičaste, boje lavande, purpurne, roze, boje sleza ili čisto bele boje.
Cveta u proleće kada se prvo pojave cvetovi, pa tek nakon toga listovi. Može se dogoditi da cveta još 2-3 puta u toku godine i to sredinom leta i krajem jeseni. Cvetove zamenjuju baršunaste mahune dužine 10-17 cm, koje traju sve do zime.
Najpopularnija vrsta glicinije je Wisteria sinensis Alba, a zbog svojih upečatljivih cvetova, idealan je izbor za letnjikovac ili nadstrešnice ispod kojih prolazi vrtna staza. Leti rađa brojne, bele mirisne cvetove, koji vise baš na pravoj visini da se najbolje može osetiti njihov zanosni miris.
Glicinija može biti vrlo agresivna
Glicinija se smatra invazivnom vrstom penjačice, pogotovo ako se dozvoli da raste i penje se uz neku postojeću biljku, jer ima sposobnost da preuzme i uguši domaćina. Naraste i do 15 m u visinu i 8 m u širinu, a da bi dostigla svoju punu veličinu potrebno joj je čak do 20 godina.
Najbolje napreduje na punom suncu i uz potporu koja mora biti vrlo snažna, jer s vremenom glicinija jača svoje grane koje mogu polomiti drvene stubove, izvitoperiti metalnu armaturu pa i ugušiti odraslo drveće.
Orezivanje za bujnije cvetanje
Gliciniju je jako važno orezivati, jer će u suprotnom vrlo slabo cvetati. Snažnim skraćivanjem letnih mladica punih listova, energija biljke usredsrediće se na rađanje novih cvetova. Cvat će biti obilniji i onda kad se glavne stabljike oblikuju i pričvrste tako da rastu vodoravno, a ne uspravno.
Cvetovi ne rađaju na kratkim izdancima, a svrha orezivanja jeste da se podstakne razvoj izdanaka duž oblikovanih glavnih grana.
Najjednostavniji način jeste orezivanje u dve faze:
U kasno ljeto orežite dugačke izdanke na dužinu od 15 cm, ostavljajući 4-6 listova, kako biste podstakli razvoj novih pupoljaka u sledećoj godini, a skratite postrane izdanke. Ako želite još više da raširite penjačicu, glavne stabljike nemojte da orezujete, nego ih privežite uz neki oslonac. Sredinom zime skratite izdanke koje ste leti orezali, na 8-10 cm dužine, tako da na njima ostanu samo dva do tri pupoljka. U isto vreme skratite na 15 cm sve stabljike koje su se razvile nakon letnjeg orezivanja.
Razmnožavanje i zaštita
Glicinije se razmnožavaju kalemljenjem, reznicama mekih stabljika i običnim rasađivanjem. Svakako, može se uzgojiti i iz semena koje se nalazi u plodu mahuna, ali tada do prvog cvetanja može da prođe i više od 10 godina.
Najčešće se ipak razvija reznicama i to tako da se odabere zdrav izdanak i odseče na dužinu od petnaestak centimetara. Sa sadnjom reznica ne treba čekati dugo, jer meki izdanci brzo gube vlagu.
Sa stabljike reznica je potrebno odstraniti sve listove, do prva dva dobro razvijena lista kod vrha izdanka (tako da se dobije ogolela stabljika dužine desetak i više centimetara). Kako bi se ubrzao razvoj korena, reznicu bi bilo dobro tretirati praškom za zakorenjivanje, koji možete naći u boljim prodajnim centrima ili poljoprivrednim apotekama.
Reznicu je tada potrebno zasaditi u kompost i redovito prskati listove i paziti da se kompost ne isuši. Reznice koje su uzete u rano proleće mogu se zasaditi na otvorenom u jesen, a one kasnije se mogu presaditi u proleće, ali moraju da prezime u zatvorenom prostoru.
Uzgoj glicinije slobodno možete da započnete u saksiji.
Ipak, ova velelepna penjačica nije imuna na štetočine i bolesti, pa je tako mogu napasti štitaste vaši (koje je najbolje ukloniti primenom insekticida), puza, čiji je uzročnik gljiva Armillaria (uglavnom A. mellea) i koja se širi rizomorfima sa zaražene biljke, panja ili u kontaktu sa korenjem.
Pripada otpornijim cvetnim vrstama, ali ako se ipak dogodi da je napadne neka bolest ili štetočina, svakako se potrudite da je tretirate na odgovarajući način i uklonite bolesti cveta.
malisaveti