Deca uzrasta od dve do četiri godine umeju da vas izvedu iz takta kada je u pitanju ishrana. Ako im date pire tražiće pomfrit, ako ima date krekere želeće čips i tako u krug. Na neki način to je njihov pokušaj da budu samostalni i odluče šta će da jedu, i moramo priznati ume jako da iritira.
Pedijatri širom sveta se slažu da je probirljivost normalna faza u razvoju svakog deteta, međutim postoje znakovi koji ukazuju na to da vaše dete nije razmaženo već da postoji neki problem.
Po pravilu, u drugoj godini života deca treba da se ugoje oko 2,5 kg, dostignu polovinu svoje „odrasle“ visine i da im glava skoro pa dostigne veličinu koju će imati kada odrastu, tačnije oko 90 procenata odrasle veličine.
Takođe, istraživanja pokazuju da pedijatri gubitak kilograma ne vide kao razlog za brigu. Ali ako vi kao roditelj smatrate da se vaše dete ne razvija u skladu sa svojim vršnjacima konsultujte se sa pedijatrom kako da se vrate na pravi put.
2. Potpuno izbegava hranu
Nije neobično za dete da odbija neku grupu hrane na osnovu njene boje, oblika ili zato što je prosto odlučilo da je više ne jede. Pedijatri upozoravaju roditelje da obrate pažnju i da potraže neki šablon po kom deca odbijaju hranu.
Ti šabloni u velikom broju slučajeva mogu otkriti poremećaj u ishrani. Ukoliko primetite konstantno izbegavanje hrane, gušenje, davljenje, povraćanje ili čak skrivanje hrane i odbijanje da je pojede, potražite savet od stručnjaka kako da pomognete vašem mališanu da ponovo uspostavi zdrave navike u ishrani.
3. Odjednom menja tip hrane koji jede
Iznenadne promene u ishrani koje dovode do toga da vaše dete ne dobija na kilaži su svakako crvena zastavica na koju treba obratiti pažnju.
Jedan od glavnih uzročnika ovih promena su neotkrivene alergije. 30 procenata ljudi koji su alergični na neku hranu nikada nisu alergični na samo jednu namirnicu. Ukoliko dete izbegava određenu grupu hrane valjalo bi da uradite alergijske testove i proverite da nije nešto oziljnije u pitanju.
4. Davi se hranom
Nekontrolisano gušenje ili davljenje hranom može ukazivati na neke veće probleme poput problema sa kiselinom, problema digestivnog trakta ili na preosetljivost stomaka. Bolesti poput Gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) nastaju vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.
U proseku 5 do 8 procenata dece ima ovu bolest. Pored gorušice, simptomi mogu da variraju i naprave probleme sa ušima, nosem i grlom. Ukoliko vaš mališan ne može da zadrži hranu u želucu potražite stručnu pomoć.
5. Neobično reaguje na hranu
Jako je česta pojava da deca na osnovu izgleda ili mirisa neke hrane odbijaju da je jedu.
Ukoliko dete uporno izbegava hranu posavetujte se sa pedijatrom postoje li šansa da je u pitanju poremećaj u ishrani koji utiče na način obrade podataka koji dolaze u mozak nezavisno od kog čula stižu- vida, sluha, ukusa, mirisa ili dodira.
Obično se primeti ukoliko dete preterano odreaguje na pokvašeno lice, previše pritegnute cipelice pa sve do jedenja određene hrane.
Ako dete jede manje od deset namirnica i ima problem da isprobava novu hranu to nije probirljivost, to je jasan pokazatelj da dete ima neki poremećaj u ishrani.
malisaveti