Posle završenog fakulteta plate muškaraca su za skoro 40 odsto veće od plata njihovih koleginica. Muškarci sa srednjom školom prosečno imaju za 10.000 dinara višu platu od žena, podaci su istraživanja koje su izvele krajem septembra Gorana Krstić i Jelena Žarković, profesorke Ekonomskog fakulteta. Dovoljno je baciti pogled na cifre i shvatiti da na srpskom tržištu rada nema mnogo mesta za napredovanje žena. One retke koje su uspele da se popnu na više nivoe korporacijskih merdevina neće dozvoliti ni najmanju mogućnost da im se teškom mukom stečena pozicija ugrozi. I tako dolazimo do sindroma pčele matice.
- Bilo mi je jezivo kada sam tek krenula da radim u struci. Godinama sam čekala na to, u međuvremenu kao i većina nas radila svakakve poslove koji nisu imali veze sa mojim fakultetom, i konačno sam uspela da se uglavim u firmu o kojoj sam maštala na fakultetu. Bila sam užasno nervozna i uplašena, ali činjenica da imam šeficu a ne šefa mi je super legla, mislila sam pomoći će mi kao žena ženi. Nisam stigla ni da se okrenem a krenulo je - mejlovi usred noći, mejlovi za vreme vikenda, zvrckanja telefonom, i to je bio samo početak. Konkretno, moja šefica ima pasivno-agresivan pristup zaposlenima, što me dodatno nervira. Zvanično, radno vreme se završava u pet, ali ona će dići obrvu i začuditi se kada vidi da u pola šest odlazim iz kancelarije. To me dodatno užasava, da makar kaže otvoreno i precizira dokle očekuje da sedimo možda bi mi i bilo lakše. Neće mi reći da sam neuspešna u projektu, ali će pred svima raspravljati o mom promašaju i tu ubaciti par neslanih šala. Najgora stvar sa njom na poslu desila mi se baš nedavno. Dete mi je gorelo od temperature, bio je vikend i samim tim ja sam bila slobodna a ona je insistirala da dođem do kancelarije da završim neki, u tom trenutku apsolutno nevažan detalj na projektu. Morala sam da odem i ostavim dete komšinici. Sa muškim kolegama se rado šali, oprašta im eventualne brljotine i često ih i pita za mišljenje i savet. Za preko pet godina u firmi, mene nijednom nije pitala da li bih i ja imala nešto da dodam ili primetim, Šta da radim, osim da sedim i nadam se da će neka od nas dve završiti na drugom odeljenju - kaže nam jedna Sanja, koja iz razumljivih razloga nije želela da se predstavi detaljnije.
Sindrom pčele matice je već dugo odomaćen u inostranstvu, a sa većom zastupljenošću žena na višim pozicijama, sve je češći i u Srbiji. Ukratko rečeno, radi se o ženi koja je visoko u poslovnoj hijerarhiji, i koja ima izuzetno agresivan i neprijatan stav prema nižerangiranim zaposlenima - ali ne muškarcima, već samo ženama.
Da biste uspeli u srpskoj firmi a nemate nikakvu zaleđinu, morate da čupate i grizete i rukama i nogama. Za žene važi ovo pravilo pa puta 10. Ostajaćete satima duže, dokazivati da vam ni na kraj pameti da se bavite sopstvenim privatnim životom jer živite za firmu i živećete za firmu. Onda ćete se uspeti na višu poziciju, možda pomisliti da možete da odahnete, a onda shvatiti da prava borba tek sledi jer treba odbraniti plen od drugih nasrtljivih žena. Džojs Benenson, psiholog iz Bostona, kaže da su žene evolutivno predodređene da odbijaju saradnju ženama sa kojima nisu u srodstvu. U odnosu na muškarce, žene su mnogo manje spremne da sarađuju sa nižerangiranim koleginicama i vrlo su rade da isključe koleginice iz svake priče.
Žene su kroz celu evoluciju morale da se bore za partnera i potomstvo. Kada bi pomogle drugoj ženi, automatski bi oduzele prednost svom detetu. Žene mogu da se smeju i druže međusobno, mogu da vode i najtoplije i najnežnije razgovore, a da istovremeno jedna drugoj potpuno uništavaju karijere. Taj kontrast prosto ostavlja bez teksta - kaže Džojs u zaključku svog istraživanja. Prirodno, ovaj njen zaključak nije lepo prihvaćen, naročito ne među ženama.
I drugi psiholoze misle da sindrom matice apsolutno postoji, ali nude drugi uzrok - tako prosto funkcioniše savremeni poslovni svet. Grizi ili će te pojesti. Da se i u srpskim firmama i te kako grize, znaju svi. A evo šta o tom fenomenu kaže jedan srpski psiholog.
- U psihologiji je poznat termin "identifikacija sa agresorom", poznat još iz doba Drugog svetskog rata kada su kapoi bili čuvari u logorima izabrani iz redova samih logoraša koji su se svojom oštrinom, strogošću i brutalnošću u kažnjavanju svojih sapatnika izdvajali i nadmašivali i same Nemce. Obrazloženje je bilo to da su time ili hteli da spasu većinu logoraša jer su svi snosili posledice ukoliko jedan nije ispunio date mu obaveze, ili su želeli da se svojom brutalnošću dodvore nacistima kako bi i sami stekli neke privilegije i osećali se sigurnije i zastićenije. Ova priča može biti primer i objašnjenje za pojavu da se žene ponašaju agresivnije nego i sami muškarci u poslovnom svetu, kojim, uzgred, još uvek veoma superiorno dominiraju i vladaju muškarci. Ovo je jedno od mogućih objašnjenja - kaže za "Ženu" psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić.
U globalnim razmerama, smatra Radmila, mi i dalje živimo u muškom svetu, pa je zbog toga jedino žena sa izraženim osobinama dominantnosti, agresivnosti, ambicije i žestine (naravno, pored očekivanog nivoa obrazovanja, inteligencije i sličnih sposobnosti), sposobna i motivisana da parira muškarcima u sticanju rukovodećih pozicija.
Kada se to ima u vidu, nije nikakvo čudo što se ove osobine primećuju kod svih visokopozicioniranih žena. Ne mogu da ne napomenem da žena i dalje ima gomilu "svojih" obaveza u kući i porodici, za razliku od muškaraca kojima je profesionalni položaj glavni zadatak i prioritetna oblast u kojoj se angažuju - kaže nam Radmila, napominjući da se sličan set osobina i psihološki profil traži i kod visokopozicioniranih muškaraca.
- U svakom slučaju ne bih to okarakterisala kao ljubomoru žene prema ženi, jer, kao što ona postoji (a znamo da postoji), postoji i možda čak i mnogo jača ljubomora muškarca prema muškarcu u borbi za prevlast i dominaciju u "čoporu". Ako ćemo već svoditi priču na biološke uslovljenosti i instinkte, i to mora da bude jedan od zaključaka. Imajući to u vidu, moje lično mišljenje jeste da pojava ovog sindroma treba da se tumači kao rezultat sveopšte klime u društvu, a ne kao prosto karakteristika ženskog pola - zaključuje na kraju Radmila Grujičić.
malisaveti
