Ako udata žena izgleda dobro, uprkos starosti - morate prići i pružiti ruku njenom mužu. I u oči ga značajno pogledati. To je njegova zasluga.
Nije mučio svoju ženu gadnim trikovima. Nije navalio na nju teški posao. Nije je optuživao, nije je kritikovao, nije vikao grubim glasom. Grlio ju je, ljubio i volio. I govorio pohvale i komplimente. I štitio se od opasnosti. I tešio kada je bila zabrinuta. I zahvaljujući dobrom obraćanju dobio je lepoticu.
U četrdesetim godinama to je tako jasno! Žena dobrog muža je lepa, elegantna, spokojna. Sedi i osmehuje se. Ili radi nešto po kući. Ili jednostavno šeta pod ruku sa mužem uveče, a svi ostali muževi zavide. Misle: zašto moja žena nije takva?
Oh, jasno je zašto nije - ženu treba paziti i negovati kao borbenog konja. Kao skupu mašinu. I jednostavno - kao čoveka. A pored svake udate ne više mlade lepotice stoji onaj, kome treba ruku pružiti - njen muž.
I, naravno, postoje lepe dame koje su same. A verovatno i žene koje su sačuvale lepotu i dostojanstvo u nesrećnom braku - ali ja takve žene nikada nisam srela. Morate paziti svoju ženu od mladih dana - a tada će sigurno biti lepotica i pametnica. I svi će govoriti, posrećilo se čoveku sa ženoma!
Možda se i posrećilo. Ali, pre svega, to je zasluga mudrog i dobrog muža. Izgled i karakter žene veoma zavise od odnosa prema njoj.
Od dobrih reči mi sijamo i podmlađujemo se. Od zagrljaja postajemo vitkiji. Od poljubaca postajamo lepši i bolji ...
I po starijoj ženi uvek možete videti kakvog muža ima - dobrog ili ne baš.
A muškarci biraju koga žele da vide pored sebe: lepoticu ili ne baš. Nama ženama treba samo malo topline i naklonosti. Lepe reči i podrška. A ostalo mi i tako opraštamo - kad si voljen puno se može oprostiti ...
malisaveti
