Odrastala sam uz tatu koji je jako brinuo o porodici i svojoj privatnoj firmi. Meni i dvojici braći pružio je mnogo toga. Bila sam najmlađa, mezimica, ali ne nauštrb braće. Baš nas je voleo i o tome je čitavo naše mesto pričalo. Mnogo su o nama pričali, ali mislila sam da smo porodica kojoj zavide. Skijanja, jedrenja, putovanja, škole jezika u Londonu... bili su nam sastavni deo života. Meni nije bilo čudno što mama gotovo nikada ne ide s nama. Govorila je da voli da bude kod kuće kada svi odemo. Da tada uradi sve za šta nema vremena dok se mi vrzmamo okolo.

Kako smo odrastali, braća su na tim putovanjima bivala sve ćutljivija. Retko su se sa mnom šalili. Nikada nisam ni naslutila da me štite od neprijatnih stvari, a onda me je istina pogodila kao grom. U tinejdžerskim godinama devojčice umeju da budu surove, pa su me, dok sam pokazivala fotografije s jedrenja, uz horski smeh pitale: „A gde vam je mama? Čuva one mlađe sestrice...“, a onda su se sve razbežale.

Tada sam prvi put osetila da nešto nije u redu. Zbunjena, pokušala sam da pitam mamu o čemu one pričaju. Muk i grč na njenom licu bili su prva pukotina u mom savršenom životu.

Iako u malom mestu nema tajni, prilično kasno sam saznala da moj voljeni otac ima dve vanbračne ćerke, sa dve žene. Saznala sam i da je svakoj od njih dao pozamašne svote novca da toj deci ne bi morao da da svoje prezime. Moj život se sasvim preokrenuo. Počela sam sve da mrzim. Majku, zato što je dozvolila da bude krpa i pristala na takav život, oca, koji mi je uprljao sliku o brižnom čoveku, stariju braću, što su ćutali... Otac je bio potpuno zbunjen mojom reakcijom i, umesto da pokuša nešto da objasni, izgovorio je laž: „Ti nemaš nikakve sestre!“

A ja? Ja sam se potrudila da ih vidim. Samo izdaleka. Dve predivne devojčice koje jesu moje sestre. Otišla sam na fakultet u veliki grad, od oca primam novac i kući gotovo da ne odlazim. Mučno je. To više nikada neće biti moj dom. Braća su pristala na tu laž. Rade u očevoj firmi i ne dotiče ih ono što mene muči. Živim za to da jednog dana zagrlim te dve devojke i kažem im da imaju sestru. A opet, šta ako me one ne budu htele? Šta ako bih im tako srušila neke njihove iluzije? Pitanja je mnogo, a odgovore na njih nikada neću saznati ako ih ne potražim.

malisaveti