Otvoreno pismo ocu koji odbija da plaća alimentaciju...
Ceo iznos alimentacije koju bi mi platio ne ide za moja putovanja. Takođe, TVOJ novac ne koristim za kupovinu svoje odeće i definitivno taj novac ne ide za kupovinu mog ljubljenog vina.
Tvoj mukotrpno zarađeni novac ne plaća moju čanarinu za teretanu niti ide na moj račun za štednju (koji, uzgred rečeno, ne postoji).
Zato, kada listaš moj Fejsguk i Instagram i vidiš neku moju sliku sa vikend putovanja gde nema naše dece, budi uveren da sam taj put platila ja sama.
Da naglasim još jednom - sav novac koji daješ za odgajanje naše dece ide direktno našoj deci. Ja imam dva posla kojima izdržavam sebe i decu. Jednostavan koncept i jednostavno funkcioniše.
Dakle, kada ti tražim alimentaciju, a ti mi kažeš da bih mogla da "ređe izlazim", potpuno mašiš poentu.
Šta, dakle, pokriva tvoja alimentacija?
Priznaću ti - ide na moju hipoteku na kuću, odnosno krov nad glavom za našu decu. Za njihov dom. Takođe, ide na račune za održavanje te kuće. Složićeš se, našoj deci je kuća neophodna.
Koje su posledice toga što ti ne doprinosiš plaćanju njihovih životnih troškova? Moguće posledice su da ćemo morati da potražimo jeftiniji dom, u manje poželjnom delu grada što znači i menjanje škole.
Tvoj novac takođe je namenjen i kupovini njihove odeće. Onda, kupovini deterdženta za pranje te odeće. Za kupovinu školske uniforme i ekskurzije i rekreativne nastave.
Taj novac ide i na njihove časove plivanja na koje ih redovno vodim, kao i za fudbalske treninge našeg sina (dobro mu ide, samo da ti kažem, šteta što ne dolaziš na utakmice da to vidiš).
Tim novcem plaćam i njihove rođendanske proslave na koje ti ne dolaziš jer ti nova žena ne dozvoljava.
Tim novcem kupujem im i rođendanske poklone. Za peti rođendan naše ćerke, iako je tog dana bila kod tebe, nisi joj poklonio ništa. Zamisli da joj ni ja ništa nisam poklonila, kakav bi to bio rođendan?
Tim novcem kupujem im i anatomsku obuću, kao i dadilje.
Stvarno bi morao da proživiš malo u mojoj koži kako bi video koliko zapravo košta odgajanje naše dece.
A koliko uopšte iznosi tvoja alimentacija?
Zakon kaže da treba da plaćaš 12 odsto tvog mesečnog prihoda za jedno, ili 16 odsto za dvoje dece, koliko mi imamo. To je sve što ja tražim, ništa manje niti više. I shvati, to nisu moja pravila, već pravila države.
To je sve, 16 odsto. Neće te to baš osiromašiti. Nećeš zbog toga morati da se iseliš iz svoje kućerine sa pet spavaćih soba. Šta bih ja dala da mi svega 16 odsto plate pokriva celokupnu brigu o deci!
I svesna sam činjenice da to što ne plaćaš ili kasniš sa plaćanjem je zapravo još jedan i poslednji način da nastaviš da me kontrolišeš. Mora da se osećaš tako moćno kada mi ne daš novac jer ti se tako može. Kakav muškarac!
A na kraju svega, zakon određuje iznos alimentacije na osnovu tvojih prijavljenih primanja. Tako, kada ti na to skrenem pažnju, ti kažeš "Plaćam onoliko koliko mi je socijalna služba odredila", a socijalna služba ne zna punu priču, zna samo za one prihode koje si im ti prijavio. Baš si pametan, našao si rupu u zakonu uz pomoć koje si zavrnuo našu decu.
Svesna sam da bi mnoge druge samohrane majke bile presrećne da primaju iznos koji je meni određen za alimentaciju, ali svesna sam i činjenice da naša deca primaju 16 odsto tvog lažnog prihoda.
Sve što želim je da prijaviš sve prihode, kako bi se iznos alimentacije korigovao. Takođe tražim i da tu alimentaciju plaćaš na vreme. Smatram da to nije previše.
Britanska vlada daje veću finansijsku podršku našoj deci od tebe, njihovog oca. Razmisli malo o tome.
Nije bitno šta se desilo između tebe i žene koju si nekada voleo dovoljno da sa njom napraviš dvoje dece. Bitno je to da ti imaš finansijsku odgovornost prema toj deci. To što mene mrziš ne znači da oni treba da pate.
Dragi oče koji odbijaš da platiš alimentaciju, beskorisan si i ne znam kako živiš sa sobom. Znam samo da dajem sve od sebe da deca ne osete tvoju nebrigu. Nije njihova krivica to što ne možemo da živimo zajedno.
Kada ne platiš alimentaciju, to je promašaj u roditeljstvu, isti kao i kada se ne pojaviš na školskoj predstavi svog sina iako si obećao da ćeš doći, ili kada odbiješ da ga vodiš na utakmicu iako si takoše obećao. To je kao kada nateraš ćerku da preskače treninge plesa na dane kada je kod tebe.
Ne očekujem od tebe da uradiš pravu stvar, jer nisi nikakav otac. Na svu sreću, imaju mene.
malisaveti