Sećate li se Samanthe jednoj epizodi Seks i grada, kada je bila na ručku u finom NY restoranu, pričala je na telefon kada joj je došao konobar i zamolio da prekine razgovor, jer restoran ne dozvoljava pričanje na mobitel. ‘Smeta drugim gostima.’ Na to je Samantha ukazala na klinca sto do, koji je viljuškom lupao po čaši, i zajedno s mamom proizvodio buku koja je nadglasavala nju, na što je konobar odgovorio – ne možemo ništa učiniti. Dete je u pitanju. A onda je Samanta uzela stvar u svoj ruke. ‘Razumem da vaše dete i ja moramo koegzistirati u ovom gradu, ali možda bi ga mogli odvesti na neko prikladnije mesto gde može dobiti ‘happy meal’, kako bi ja imala još sretniji obrok.’ ..na što je dobila pesto rezance zafitiljene u belo odelo. Od klinca.
Prema pisanju Independenta, stvar je u svoje ruke uzeo i vlasnik restorana u Gloucesteru, tako što porodicama s decom, koja dođu u njegov restoran daje u ruke ‘pristojnu poruku’ u kojoj ih moli da svoju decu drže ‘pod kontrolom’, kako ne bi ometala druge goste restorana. Među onima koji su posetili ovaj curry restoran bio je i čovek koji je ostao šokiran tim potezom. ‘Dve minute nakon što smo seli za sto, došao je konobar i uručio nam poruku. Ostao sam zatečen jer moja kćer ima 7 i nikada ne pravi haos na javnim mestima. Bilo mi je tako neugodno da sam odlučio otići sa ženom i detetom u jedan restoran niže u ulici.’
A šta je uvredilo tog oca? Na poruci je pisalo; ‘Molimo sve goste koji su došli na obrok s malom decom, da drže nivo galame na razumnom nivou te da ne dopuste deci da trče svuda po restoranu. To je jako opasno budući da naše osoblje često nosi u rukama jako vruću hranu. Takođe, nepromišljeno je i naspram ostalih gostiju. Imajući na umu dobrobit naših gostiju i osoblja, zadržavamo pravo odbiti pružiti uslugu.’
Vlasnik restorana stoji kod svoje odluke, a svoj postupak pravda nezgodnim situacijama iz prošlosti. ‘Poruku dajemo svim gostima koji dođu s decom, da ih podsetimo da deca budu tiha i da ne trče okolo, zbog vruće hrane u rukama konobara. Svi reaguju normalno na poruku, a nikada je ne dajemo gostu na ružan način s ružnim namerama. Gospodin koji se digao i otišao je smatrao da smo bezobrazni. Mi smo mu rekli da nam je žao i da je dajemo svim gostima. Deca su kod nas uvek dobrodošla.’
Pod cenu javne giljotine, priznajem da se slažem s vlasnikom restorana. Danas je odgoj deteta naučna fantastika u kojoj demokratiju predvode klinci, a roditelji puštaju slobodno izražavanje potomaka na sav glas. Decu treba voditi po restoranima, galerijama, muzejima, svetu… širiti im vidike i poglede na život. Dati im da probaju sve. Samo što im pritom treba dati i osnovne upute o pristojnom ponašanju kada su na takvim mestima. Deca prolaze kroz različite faze ponašanja, znamo svi. Ne pričam sada o tome da li klinac leži na podu u prodavnici i vrišti jer nešto nije dobio. Mislim da je svaki roditelj to iskusio barem jednom. Pričam o poštovanju tuđeg vremena i u konačnici novca koje drugi gosti ostavljaju za dobijenu uslugu. Pričam o tome da roditelji ne vide da su njihova deca ‘pain in the ass’ ostalim gostima ili osoblju restorana. Ne mora neko mrziti decu ako želi da se deca na takvim mestima ponašaju pristojno. Niko ne očekuje uštirkane kragnice na zalizanim frizuricama i da uspravno sede za stolom kao da je u pitanju Engleska početkom 20 st., ali da mogu sediti i crtati – mogu. Jasno, ako nemaju mobitele u koje bulje. Nema ništa loše ni u tome da se klince profura kroz restoran, ako restoran ima nekakve zanimljivosti, ali da je cela ta priča pod kontrolom roditelja, koji su u konačnici odgovorni za svoju decu i to kako se ponašaju. Jednom smo bili u restoranu u kojem je 5 klinaca (2-8 god.) trčalo po celom restoranu, zavlačilo se među stolove, gurkalo nam stolice, dok smo mi ‘u miru’ jeli svoja jela.
Konobar je bio iznerviran do daske, ali ništa nije govorio jer ne sme, manevrirao je s tanjirima dok su se klinci ‘igrali’. Na kraju je meni pukao film kada se neka klinka počela provlačiti između mene i moje mame, da bi se popela na ogradu (s koje može dunuti 10 metara, btw), pa sam joj rekla – ajde zlato, beži odavde, ne smeš se tu igrati.’ Mene niko nije zalio s pestom po kosi i outfitu, ali sam umesto pesta dobila šokirane poglede stola do (s decom) – big deal.
Moje dete, ja i ostatak moje porodice smo došli pojesti ručak u restoran. Želimo ga pojesti u miru, ne želimo da nas klinci bez kontrole guraju dok trče između stolova i da pritom vrište. I kako je to problematična izjava, u odnosu na klince koji urlaju i trče po restoranima jer roditelji napokon imaju malo mira?
malisaveti