Kendal Parmar iz Londona, inače ima još četvoro dece, a za Independet je ispričala kako to izgleda suočiti se sa ovom zavisnošću sina. On je, kaže, svakim danom postajao sve zavisniji od igranja igrica.
"Kada god bi bio budan, želeo je da igra igrice. Nije postojao spoljašnji svet za njega. Igrice su postale sve", objasnila je Parmar.
Ona je davala sve od sebe da spreči njegovo ponašanje, a često je, kako je dodala, konfiskovala njegove digitalne uređaje, krijući ih u svojoj spavaćoj sobi. Međutim, dečak bi postajao agresivan ukoliko ne bi mogao da pronađe svoj telefon ili kompjuter. Tada mu je, nažalost, popuštala.
Ono što Parmarovoj najteže pada je to što se njen sin potpuno izolovao od sveta, a inače je, ukazuje, oduvek bio veoma druželjubiv.Više nije funkcionisao
"Postao je stranac u sopstvenoj kući. Mi smo nevidljivi za njega. Izgubili smo ga, iako znamo da je sve vreme fizički tu", istakla je Parmar.
Nakon tri godine čekanja dijagnoze, Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije potvrdila je njegovo stanje. Kako kaže Parmarova, vrhunac je bio kada je trebalo da bude hospitalizovan na nedelju dana, jer više nije mogao da funkcioniše.
Dečak, koji je bio uspešan ragbi i kriket igrač, dobio je terapiju nadoknađivanja vitamina D zbog konstantnog provođenja vremena u zatvorenom prostoru, piše Independent.
Uskoro prva klinika u Londonu
Svetska zdravstvena organizacija nedavno je svrstala zavisnost od igranja kompjuterskih igrica u mentalne bolesti. Definiše je kao obrazac gejmerskog ponašanja u kojem se glavni prioritet daje igricama nasuprot svim ostalim aktivnostima, sve do stepena u kojem igranje igrica ima prvenstvo nad svim interesima.
Simptomi ove zavisnosti moraju biti vidljivi 12 meseci da bi bili dijagnostifikovani.
Ova bolest, koja najčešće pogađaja tinejdžere i mlađu populaciju, uskoro dobija svoju prvu kliniku u Londonu.
malisaveti