Jovana ima 32 godine. Ima odličan posao u kojem je već uspela da stekne bogato iskustvo i poštovanje svojih kolega. Redovno ide na manikir, oblači se po najnovijim trendovima i trenira. Jovana još nije majka. Ali ovo nije priča o Jovani.
Marko ima 34 godine.
Nije još završio Pravni fakultet, ali je uspeo da nakon noći i noći za kompjuterom "pređe" ceo Warcraft, nakon pažljivog čitanja svih foruma o trikovima koji mogu da donosu uspeh. Nije u svom životu radio ni dan - kao prvo, ne pada mu na pamet da zapostavi studije i skrene sebi pažnju s obrazovanja, a neće ni, kao drugo, da rmbači nekome za 25.000 dinara. Kada mu neko skrene pažnju da nema ni posebnih znanja, ni veština, ni obrazovanje, niti je završio neki koristan zanat da bi mogao da zarađuje više, Marko prevrne očima.
Dugo nije imao devojku. "Sve su one iste", odgovara kada neko primeti da mu je vreme da zasnuje porodicu. Jedina žena vredna poštovanja u Markovom životu je njegova mama, kojoj nije teško ni da ustane u ponoć da bi ga iznenadila poslužavnikom na kom su sendvič i čaša soka od pomorandže dok on peti put gleda Igru prestola ispočetka. Neće čupanje obrva staviti ispred njegovih potreba. Takvih žena danas jednostavno nema, smatra Marko.
Marko i Jovana su pre nekoliko godina bili u vezi. Njihova ljubav trajala je dve i po godine i Marko je smatra izgubljenim vremenom svog života. Brzo se i prelako zaljubio. Jovana je bila prelepa, uvek skockana, redovno je odlazila u teretanu, kuvala je kao profesionalac i nije mu trebalo mnogo da "odlepi".
Međutim, nakon što se uselio u njen stan, postala je nepodnošljiva. Neprestano mu je ponavljala da mora da nađe posao i da neće da ga izdržava - kao da on nema još jedanaest ispita na koje mora da misli! Kada bi se vratila s posla, svađali su se jer je proveravala čita li on to i dalje stranicu koju je čitao i kad je krenula iz kuće, kao da on mora baš svaki dan ceo da provede učeći!
Pravila je dramu kada bi on okupio društvo dok ona spava već u deset jer ustaje rano, a još veću ako ne bi iste večeri oprao i pospremio nakon što isprati goste. Da ne pominjemo to što je očekivala da on uključi mašinu i nauči da kuva ponešto, kao da je on njena služavka, kao da je neka žena, ej! Pravi haos izbio je kad mu je rekla da ona, za razliku od njega, ne može da ima dete i u pedesetoj godini i da joj ne pada na pamet da čeka da on odraste. Kao da je zaboravila da je on student i da je sa svojih trideset godina premlad da razmišlja o deci! Nakon što ju je podsetio na to, raskinula je s njim i izbacila ga iz stana.
Marko se vratio kod svojih. Nije mogao da veruje s kakvom osobom je proveo toliko vremena. Sve bi joj bilo potaman da je on bogataš i da hoće da igra kako ona svira, uveren je. Da ne pominjemo to koliko je vremena i para trošila na doterivanje, zbog čega je siguran da ga je varala. I ta priča o deci, jeste, baš bi ona onako zgodna rađala decu. Razočarao se u ženski rod i nije siguran hoće li ponovo moći da veruje nekoj. "Sve su one iste", ponavlja Marko uz klimanje glavom.
Prema podacima Unicefa, broj stanovnika u Srbiji će do 2041. godine pasti na 5,5 miliona, što je pad od čak 23 odsto u odnosu na broj iz popisa 2011. godine. Od 2011. do 2016. godine, broj dece u našoj zemlji smanjen je za gotovo 40.000. Uz to, Srbija spada u deset država koje beleže najdramatičniji pad broja stanovništva, zaključio je Demostat, dok je ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, zadužena za demografiju i populacionu politiku, napomenula da je u Srbiji svake godine broj stanovnika manji za 35.000.
Pitanje pada nataliteta s vremena na vreme vraća se u žižu kao glavna tema u srpskoj javnosti. Oglasili su se, nakon što smo čuli neke od ovih zapanjujućih podataka, mnogi – i pozvani i nepozvani, i stručni i nestručni. Od izjava koje su privukle najviše pažnje izdvojila se ona koju je dao patrijarh Irinej.
"Dužni smo da obnovimo naš narod, i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božijem blagoslovu, i da na taj način ostanemo u istoriji, iako smo postradali“, istakao je on za Alo.
Patrijarh nije usamljen u mišljenju da je rad na rastu nataliteta ženska dužnost, a sve se češće može čuti i da su upravo žene krivci što je uopšte došlo do sniženog broja novorođene dece u Srbiji. Tako sam do sad imalabda čujem da je problem u tome kakve su današnje žene, da bi svaka radije lakirala nokte nego ljuljala dete, da se ne udaju dok ne nađu bogatu priliku jer muškarce vide isključivo kao pokretni novčanik itd.
Pored toga što je glavni uzrok pada nataliteta u zemlji kao što je Srbija očigledan - ljudi se sve teže osmeljuju za to da odgovaraju za drugi život polupraznog novčanika i ne žele da rađaju sirotinju koja će jesti parizer kupljen na akciji i ne može da nosi kvalitetne patike i ide na ekskurziju, neko se dosetio da je potrebno uperiti prstom u konkretnu osobu. Ko je ta zla sila koja nam uskraćuje male Srbe? Ko je taj zlikovac koji sebično gleda samo sebe i svoje potrebe, a ne interes države i preporuku patrijarha? U ovom slučaju, odabran je čitav jedan rod. Razume se, kao i uvek, ženski.
Ukoliko ste žena starija od 30 godina, još uvek niste majka i negovani ste i doterani, automatski ćete biti okarakterisani kao neko ko ne želi da uništi liniju trudnoćom. Ako ste, uz to, fakultetski obrazovani i imate dobar i dobro plaćen posao, čućete o sebi još i to da "ganjate karijeru". Ako dugo niste bili u vezi, razlog je jasan: vi jurite nekoga s dubokim džepom. Bukvalno svi uvredljivi scenariji dolaze u obzir osim toga da ne želite dete s nesposobnjakovićem i edipovcem koji ni u tridesetoj godini ne smatra da bi trebalo da radi i doprinosi kućnom budžetu, a preuzimanje dela kućnih obaveza ne dovodi u obzir jer je to "ženski posao", ili - što je još češće - da muškarac ne želi da ima dete jer smatra da je još uvek mlad i neiživljen.
Zanemarimo na trenutak one koji još uvek nisu roditelji. Nije nevažan podatak da u Srbiji svaki drugi par ima samo jedno dete. Pored, naravno, činjenice da je preskupo imati veću porodicu i da mnogi parovi jedva uspevaju da plaćaju stanarinu ili kredit za stan u kom žive s jednim detetom, nezaobilazna je tema učešća partnera u brizi o detetu i vođenju domaćinstva.
Sigurna sam da ste bar jednom čuli da se neka žena zapustila posle porođaja - ugojila se, "pustila zadnjicu do poda", ide okolo masnokosa i neprestano kuka da je umorna. Jeste li se makar na trenutak, pre osuđivanja (ako već imate vremena i potrebu da se uopšte bavite tuđom masnom kosom i opuštenom zadnjicom) zapitali kako izgleda dan te žene, a kako dan tog muškarca?
Koliko muškarci u Srbiji učestvuju u nezi bebe, koliko često menjaju pelene, koliko je često kupaju, vaspitavaju li dete, vode li ga u vrtić, prave li s njim masku za maskenbal ili se samo poigraju nakon što dremnu posle posla? Ili, ako u potpunosti sve manje zabavne aspekte roditeljstva prepuštaju supruzi, da li makar oni brinu o domaćinstvu? Podignu li nekad usisivač, skuvaju li ručak, operu li sudove, oribaju li prozore? I koliko često?
"Svaki pedeseti muškarac u Srbiji uzeo je odsustvo sa posla da bi podizao svoje dete", rezultati su istraživanja Muškarci u Srbiji, predstavljeni nedavno na tribini održanoj povodom Međunarodnog dana očeva. Tom prilikom je koordinator projekta istraživanja IMAGES 2018 Branko Birač istakao i da većina muškaraca nikada ne obavlja kućne poslove. Evo, i da ponovimo - nikada.
Zato se nemojte čuditi ako žena koja se budi na svaka dva sata kako bi dojila i ponovo uspavala bebu ili čim otvori oči prvo sprema dete za vrtić, pa sebe za posao, a onda vodi dete u vrtić, sprema doručak, ručak, večeru, nakon svakog obroka pere sudove, pere veš, suši veš, pegla veš, riba kuhinju, kupatilo i sve podove, čisti prašinu, usisava, ide u nabavku i vraća se s mnogo kilograma u kesama, neretko gurajući kolica, pere prozore, ide na posao, bavi se vaspitavanjem deteta i njegovom higijenom, vodi ga lekaru, sedne da pročita šta joj sve kažu da je dužna da radi i još mnogo, mnogo toga, ne zna gde u taj raspored može da ubaci još jedno dete i odakle da crpi energiju da se posveti još i njemu. Niti što ima izrastak i ne stiže da pere i fenira kosu na svaka tri dana.
Poenta ovog teksta, pre nego što mizoginija uzvrati udarac i nazove me isfrustriranom ludačom koja treba da ide na Zapad ako joj nešto ne odgovara, nije da okrivim muškarce za pad nataliteta. Poenta je da svima onima koji za sve - od toga što se rađa manje dece preko toga što se deca drogiraju (?!) do toga što se događa nasilje u porodici - krive isključivo i uvek žene. Kako je moguće da baš nikome do sad nije palo na pamet da, ako već moraju da upiru prstom u bilo koga i vade iz šešira nepovezane banalnosti kao "ona lakira nokte, dakle, njoj se ne rađa", kaže da danas nije malo muškaraca koji ne žele da rade?
Kako je moguće da niko nije ni pomenuo činjenicu da na 99 odsto bandera u Srbiji stoji reklama za preparate za potenciju, a na televiziji reklame za iste viđamo jednako često kao i one za šampon protiv peruti? Kako je moguće da, kada nastane potreba za krivcem, to isključivo i uvek mora da bude žena?
Jovana ima 32 godine. Ima odličan posao u kojem je već uspela da stekne bogato iskustvo i poštovanje svojih kolega. Redovno ide na manikir, oblači se po najnovijim trendovima i posećuje teretanu.
Jovana još nije majka. Sve što je želela bilo je da jednog dana može da priušti svom detetu sve ono što ona nije imala u detinjstvu i zbog toga je vredno učila i radila. Voli da se doteruje i ne razume zbog čega je to problem i zašto joj to zameraju, a onda ismevaju žene koje se ne sređuju. Baš je briga je li s nekim ko je bogat ili ima prosečna primanja. Samo ne želi da izdržava nekoga ko nije sposoban ni da uključi veš-mašinu niti da svaki slobodan trenutak provodi čisteći za njim. Ne želi da otac njenog deteta iz njenog novčanika vadi novac za cigarete i provod i uvredi se kad ona od njega očekuje bilo kakav vid pomoći.
Jovanu, međutim, niko ne pita šta želi. Znate, o Jovani, kažu ljudi, dovoljno govori to što redovno ide na manikir, oblači se po najnovijim trendovima i trenira.
Ali ovo nije priča o Jovani. Nije ni o Marku. Ovo je samo priča o nama.
malisaveti
