“Najčešća tematika mnogih ljubavnih komedija su ljubavni trouglovi: Devojka je zaljubljena u čudnog, ali privlačnog dečka, a onda se taj dečko zaljubi u njenu prijateljicu. Osim što se, u mom slučaju, on zaljubio u moju sestru.
Rajana sam upoznala u kafiću gde je povremeno svraćao da pročita knjigu ili da uči za ispit. To je morala biti sudbina – to što smo se uvek pojavljivali u isto vreme i što smo uvek naručivali istu kafu. Osim što sam ja svoju pila s kapljicom vanile, a on s kapljicom mleka.
Da, znala sam kakvu kafu pije.
Umesto da sam crtala ili radila bilo što produktivno, buljila sam u njegov vrat koji je bio presavijen nad silnim poslom koji je imao i njega, koji je izgledao neverovatno zainteresovano za posao koji radi…
Jako mi se sviđao. Čak sam i ja počela da stavljam mleko u svoju kafu.
I smesta sam morala s nekim da popričam o njemu. Sasvim prirodno, to je bila moja sestra bliznakinja Sofi. Ona je bila veoma društvena, prirodno zavodljiva i, uglavnom, najbolja osoba na svetu. Znala je stvari, znala je gde da pronađem ključeve koje sam izgubila i kad će me ko nazvati. Ali ona nije mogla da zna da je Rajan stvoren za nju, a ne za mene.
Ipak, imala je super ideje: Sedni pored njega u kafiću. Neka ti nešto "slučajno" ispadne. Ma ukradi mu i kafu ako treba!
Sofi nije znala kakvu kafu pije…
Započeli smo romantičnu vezu.
I ja sam to uradila. "Ukrala" sam mu kafu i kad smo shvatili do kakve je "greške" došlo, nacrtala sam animiranu verziju njega na njegovu plastičnu šoljicu kako bismo mogli da znamo koja je kafa moja, a koja njegova. Rekao je da sam pametna (da, pametna!) i počeli smo da razgovaramo.
Ispalo je da studira filmsku umetnost. Taj umetnik, taj muškarac iz snova bio je apsolutno savršen. Imao je taj neki šum u glasu zbog kojeg je zvučao prilično ekscentrično, poput nekog stranca. Zatim smo započeli romantičnu vezu. Rajan me gledao poput umetnice koja može savršeno da razume njegovu viziju filmske umetnosti. Imali smo dubokoumne, filozofske razgovore. Zajedno smo gledali filmove. Znao je kakvu kafu pijem…
Naravno, pričala sam mu i o Sofi. Tada je bila na postdiplomskim studijama na Umetničkoj akademiji i bila je genijalna. Pričala sam mu o neugodnim dogodovštinama iz detinjstva i o tome kako je Sofi uvek bila tu za mene.
Moram da spomenem da smo ona i ja jednojajčane bliznakinje. Dakle, identične smo. Izgledamo potpuno isto. Roditelji su nas oblačili u istu odeću kad smo odrastale. Držale bismo se za ruke kad smo čekale bus. Izmišljale smo sopstvene reči i igrale se zajedničkim lutkama. Ona je volela pop muziku, a ja rok. Sofi je bila pričljiva, a ja stidljiva.
Uvek je tražio izgovor da joj bude blizu.
Došlo je vreme da Rajana pozovem na upoznavanje s roditeljima. I naravno, obožavali su ga. Zatim je redovno počeo da dolazi na druženja s mojom porodicom. Sve je bilo savršeno, dok nisam shvatila da je Rajan pao na moju sestru, a ne na mene. Ona je bila plamen, a Rajan je bio poput moljca. Uvek je tražio izgovor da bude u njenoj blizini, sve ju je više spominjao u razgovorima.
Iskreno, znala sam to pre njega. A znala je i Sofi.
Nisam mrzela Sofi zbog njegovih osećanja, ali morala sam da znam oseća li i ona isto. Stoga sam to jednostavno spomenula i ona je zatim provela sate i sate plačući. Dugo vremena, Sofi je odlučila da postupi pošteno i držala se što dalje od njega, zato što je jednostavno takva.
Ali, između njih je bilo očigledne hemije, koja između mene i njega nikada nije postojala. U početku sam zavidela Sofi i sve sam pripisivala njenoj zavodljivoj prirodi. Nije ona bila kriva, bio je to njen prirodni magnetizam. Nije pokušavala da mi ga ukrade. Ali to me je progonilo – Sofi i ja smo bliznakinje, identične bliznakinje, tako da stvar sigurno nije bila u izgledu. Pa onda, šta to Sofi ima, a ja ne?
Postao mi je neverovatno odbojan
Ipak, stvar je bila više u tome šta Rajan i ja nismo imali. Način na koji je žvakao hranu postao je neverovatno odbojan. Način na koji je zalizivao kosu i pričao o filmovima ponekad mi je užasno išao na živce. Shvatila sam da mi njegovi poljupci nikada ne bude leptiriće u stomaku, iako je bio neverovatno privlačan.
Gledala sam Sofi i Rajana zajedno, i mogla sam jasno da vidim da je i ona počela da pada na njega. Obrazi su joj se crveneli. Celo njeno telo smejalo bi se kad bi on provalio neku šalu. On je jako dobro znao kad je loše raspoložena i uvek se trudio da je razvedri. Nijedan njen bivši dečko to nikada nije mogao
Ipak, nikad se ništa nije dogodilo. Oboje su imali poštovanja.
Raskinula sam s njim. A njih su dvoje danas u braku...
Ali ja to više nisam mogla da podnesem. Kad je Rajan prvi put s nama slavio Dan zahvalnosti, bilo je to previše bolno iskustvo jer je sve bilo previše veštačko. Zato sam ga povukla sa strane nakon večere i prekinula tu farsu. Rekla sam mu da vidim koliko je zaljubljen u Sofi, i da mi to uopšte ne smeta. Bilo je očigledno da između njih postoji nešto posebno.
Rajan je otišao, a Sofi je bila nekako odsutna kad sam pričala s njom – čini mi se da je mislila kako je sve ovo njena krivica. Nedelje su prolazile…
I napokon, Rajan je nazvao Sofi.
Nisu išli na kafu. Otišli su na roštilj, od svih mogućih stvari. Sofi je postala stidljiva sestra, a ja sam postala pričljiva i ona koja je morala da izgladi situaciju. Sofi su trebali meseci da prihvati kako sam ja stvarno i iskreno okej sa svime. Rajan i ja jednostavno nismo bili jedno za drugo. Kad sam ga ljubila, osećala sam se kao da ljubim brata.
A zatim je moj bivši postao moj zet. Rajan je te godine oženio Sofi.
Bila je to neverovatna romansa, posebno za Sofi, koja je mislila da se nikada neće udati. Uvek sam ja bila ta koja je sanjarila o beloj venčanici i princu na belom konju. Ali život nikad nije onakav kakvim ga zamišljamo, i ja sam srećna što sam mogla da budem deo priče u kojoj je moja sestra pronašla sreću.”
malisaveti