Titulu "najposebnije bebe" nosi njen mali Aleksa kad god sa njim prošeta, a razlog za to je Aleksin neobičan izgled koji duguje mešavini gena mame iz Srbije i tate sa Tajlanda. A ljubav između njih desila se na potpuno neobičan način.
- Moj suprug Daniel Au Mauritzson (31) bio je član jedne internacionalne Fejsbuk grupe čiji sam ja bila administrator. Inače je rođen u Bangkoku a kada je umao dve godine usvojio ga je bračni par iz Švedske, budući da oni nisu mogli da imaju dece. On je u potpunosti odgojen u duhu njihove kulture i zakona, dok sam ja rođena i odrasla u Beogradu - priča Marijana.
Ljubav se rodila nakon što su počeli da se intenzivno dopisuju putem Fejsbuka, a onda je on rešio da preduzme sledeći korak.
- Došao je u Beograd samo na kratko, da me upozna, ali toliko mu se dopalo da je tu i ostao, a živimo zajedno već godinu dana. Sve je išlo prilično brzo, ja sam zatrudnela sa njim već nakon tri meseca zajedničkog života i bilo je teško doneti odluku da li ću uopšte zadržati dete, budući da sam bila tako mlada, nisam čak završila ni fakultet niti bilo kako sredila život. Svi su, međutim, navijali za to da zadržim dete, te sam to i učinila i nisam zažalila -priča nam Marijana.
Međutim, u osmom mesecu trudnoće, Marijana i Daniel morali su hitno da otputuju u Švedsku kako bi rešili probleme sa bankom, a kako nisu uspeli da sve urade u dogovorenom roku, produžili su boravak.
- Ne samo da smo produžili neplanirano boravak već sam i ja bila već u tom stadijumu trudnoće da me nisu primali u avion, budući da trudnice mogu da lete do 34. nedelje trudnoće. Nisu mi dali da se vratim kući i tako sam se porodila u Švedskoj. To nisam planirala, ali sam presrećna što se to tako dogodilo, jer je Švedska baš "baby friendly" zemlja i imam divno iskustvo sa porođajem tamo. Recimo, bebu mi od trenutka rođenja nisu sklanjali iz vidnog polja. Nakon porođaja odveli su me u sobu-apartman, gde je čak bio i krevet za mog partnera. Daniel i ja smo tamo proveli pet dana, a babice su dolazile samo po poivu ukoliko bi mi zatrebala neka pomoć, tako da sam već tih prvih dana postala savršeno obučena za samostalan život sa bebom, da ne govorimo i o pomoći i pažnji koju država ukazuje majkama nakon porođaja - kaže Marijana, koja u Švedskoj čeka da dete malo poraste i da se steknu uslovi za povratak u Srbiju.Činjenica je da obe zemlje imaju svoje prednosti i mane. Kao što se moj suprug zaljubio u Srbiju jer smo tako srdačni, otvoreni i gostoprimljivi, tako i Švedska ima prednosti nad Srbijom, poput pšomoći majkama o kojoj sam već govorila. Trenutno sam, kao što sam rekla, "zaglavljena" ovde u Švedskoj. Živimo sa njegovim roditeljima i konačno sam uspela da uđem u štos i naučim da funkcionišem sa njima. Inače je ljude u Švedskoj teško upoznati, nepristupačni su i hladni, čak i u odnosu sa bližnjima. Ne grle se nešto puno, ne ljube se, ne razgovaraju o emocijama. Ukratko, nemaju tu dozu bliskosti kakvu mi gajimo i u koju se Daniel i zaljubio. Moji roditelji njega grle, daruju ga, spremaju mu omiljena jela, a čak i ne govore engleski i opet je on bliži sa njima nego sa svojim roditeljima - kaže Marijana. To je, na kraju, prevagnulo u donošenju odluke da se vrate u Srbiju - odluka kojoj se mnogi čude, a oni je rado donose i jedva čekaju da se konačno ispuni, pa da maleni Aleksa izaziva divljenje i ovde.
malisaveti
