Moj sin Tajler je bio vrlo srećan ali i osetljiv dečak. Bio je pametan, duhovit i imao je zlatno srce. Bilo je lako vaspitavati ga – slušao me je i poštovao. Postala sam samohrana majka kada je on imao oko dve godine, a njegov brat je u to vreme imao tri meseca. To nas je još više zbližilo. Vaspitavala sam ih tako da od njih napravim nezavisne ljude. Nikad nisam koristila droge, čak se nikada nisam ni našla u njihovoj blizini. Sve to je za mene bio neki drugi, strani svet. Kada bih u novinama čitala savete da „pričam sa decom o drogama“, radila sam to. I ne samo to, Tajler i ja smo imali dogovor. Mogao je da farba kosu, buši pirsinge, pušta kosu, mogao je da nosi koju god odeću hoće...sve ali NIKADA nije smeo da proba drogu. Rekla sam mu da ću mu mu odseći kosu ukoliko samo načujem da je probao drogu, a kosa mu je bila najvažnija stvar na svetu, pa sam mislila da će ga to dovoljno uplašiti, piše Stejsi Lad iz Oregona, majka jednog heroinskog zavisnika.
Kada je imao oko 14 godina počeo je da koristi marihuanu. Čim sam saznala, odvela sam ga kod psihologa specijalizovanog za bolesti zavisnosti i, kao što sam i obećala, ošišala ga. Čak sam uspela da se dogovorim sa šefom da izađem sa posla svakog dana oko 14 časova da bih mogla da pokupim decu iz škole, i ostatak dana sam radila od kuće da bih mogla da budem sa decom i da bih pazila Tajlera. Srce mi se slamalo što je probao marihuanu...u to vreme nisam ni slutila koliko će mi srce tek biti slomljeno.
Sa 17 godina prešao je na heroin. Ja sam bila preplašena, očajna i uverena da sam ja kriva za sve. Samohrana majka, sa mnogo propalih veza, koja pritom radi po ceo dan. Krenula sam i sama na terapiju. Tog dana kada sam saznala, priznao mi je da je već tri meseca na heroinu i da hoće da prestane. Sa je pokušavao, i četiri dana je bio čist kada mu je pozlilo. Uzela sam slobodan dan sa posla i zvala sve moguće klinike za rehabilitaciju. Konačno sam našla jednu koja bi ga primila po ceni od 1.500 dolara. Imala sam vrlo niska primanja i to mi je bila ogromna suma, ali sam se snašla. Završio je tretman kod njih i bio je čist par meseci nakon što je izašao sa klinike, a onda je počeo iznova. Od tada je hapšen više puta nego što mogu da prebrojim, 10 meseci je bio u pritvoru, nekoliko meseci u zatvoru, bio je u pet rehabilitacionih klinika i svakog puta sam se nadala da je to to, kad to pregura, zaboraviće na heroin, i svaki put bi se vratio heroinu a ja postajala još beznadežnija.
Iz moje perspektive, taj njegov put je i za mene bio neverovatno bolan. Zbog njega su mi propale veze sa tri divna muškarca, od kojih sam za jednog bila verena. Umalo sam otpuštena sa posla pre dve godine jer mesecima nisam znala gde je (ispostavilo se da je u zatvoru, a ja sam bila poluluda zbog potrage za njim). Svakog dana probudim se sa strahom da je konačno svanuo dan kada će se predozirati i umreti. Možda će i izvršiti samoubistvo. Već mi je pretio time i onda nestajao iz mog života. Kad bih čula da je u zatvoru, laknulo bi mi jer bih makar znala da je na bezbednom. Nekada mi je bilo nezamislivo da moj sin završi u zatvoru da bih se na kraju molila da bude u zatvoru.
Ne samo to, gotovo sam sasvim upropastila odnos sa svojim mlađim sinom jer ne odobrava to kako se ponašam prema Tajleru niti njegoe životne izbore. Zbog Tajlera nemam nikakav kontakt sa svojom unukom. Moj mlađi si Šon je vojno lice i ima potpuno drugačiji i vrlo strog pogled na svet. Eto, ipak sam uspela da odgajim jednog nezavisnog, jakog i odgovornog čoveka.
Naša porodica više nije ni blizu one bliskosti koju smo nekad imali. Više odavno nismo zajednica. Članovi dalje porodice ne žele kontakt sa mnom zbog Tajlera. Njegova baka je pokušavala da mu pomogne, ali je na kraju i ona digla ruke i, iako ga voli, ne želi ga blizu sebe. Znači, sama sam u ovome. Jer, vidite, cela moja i šira i uža porodica sačinjena je od konzervativnih ljudi koji žive život pretvarajući se da je sve u redu. Tajlor je za njih crna mrlja u porodičnom stablu i biraju da ga ignorišu. Kada sam videla tekst druge majke, „Moj heroinski zavisnik“, mnogo mi je pomogao da shvatim da je zavisnost bolest za koju ja nisam kriva. Ne pomažemo heroinskim zavisnicima u svom okruženju dovoljno. Umesto toga, guramo ih od sebe, dublje u zagrljaj droge.
Kada sam videla tekst „Moj heroinski zavisnik“, pokazala sam mu ga, jer volim da mu skrećem pažnju na stvari za koje mislim da bi mu pokazale da ga i dalje vidim kao svog sina, ne ko zavisnika i teret. Uzeo mi je telefon i povukao se na nekih sat vremena, a onda se vratio i pokazao mi šta je otkucao na mom Fejsbuk nalogu. Plakala sam čitajući to.
Ovo kuca Tajler. Ja sam zavisik u našoj porodici. Moja mama je terala nasilne muškarce od nas kroz moje detinjstvo, pevala mi uspavanke, hvalila me i bila ponosna na mene, uveravala me da mogu da uradim sve što poželim. Mama me je naučila da pokažem razumevanje za sve i saosećam sa svima, kao i da sve prihvatam takve kakvi jesu. Moja mama se žrtvovala radeći prekovremeno kako bi mom bratu i meni obezbedila sve potrebne stvari pred početak nove školske godine. Sve je žrtvovala za nas dvojicu. Mama je ta zbog koje verujem u ljubav, mama je ta koja mi je pravila šerbet kada bih se razboleo, mama mi je masirala slepoočnice kada suu me mučile migrene, mama je namerno puštala kosu da joj bude dugačka jer sam voleo da vrtim njene uvojke prstima. Moja mama se neustrašivo borila za našu budućnost i sreću. Moje detinjstvo je bilo ludo, ali ruke moje majke su uvek bile moje utočište i uvek me je prihvatala takvog kakav jesam. Puštala me je da se farbam, nije gunđala zbog pirsinga, slušala metal u kolima sa mnom. Puštala me je da budem drugačiji. Bili smo najbolji prijatelji, ja i mama. A onda se desila zavisnost. Počeo sam da se borim za svoj goli život i da lažem mamu, da kradem od nje, da je vređam, da joj uništavam odnose sa drugima, da joj kradem miran san koji je zaslužila. Uradio sam sve što može da uradi osoba kako biste je mrzeli. Međutim, moja hrabra i jaka mama je drugačija. Bila je uz mene sve vreme kroz moju zavisnost, više puta me spasila od predoziranja, posećivala me u zatvorima, moja mama mi stalno govori kako sam lep i pametan iako sam većinu vremena oštećen i glup. Moja mama mi stalno priča da zaslužujem ljubav i život iako sam je izdao i slomio joj srce. Toliko nade ulaže u mene da i sam dobijam volju da se borim. Moja mama je razlog zašto sam danas živ. Mama, volim te i zahvalan sam ti za sve što radiš za mene. Voleo bih da ti to jednog dana i pokažem i nadam se da ću moći da ti pomognem da preboliš sve ovo. Izdržala si toliko toga. Toliko mi je žao što sam te povredio. Hvala ti što si mom životu dala smisao.
Ovo je napisao pre dva dana. Danas je opet uzeo heroin i opet krećemo ispočetka. I danas ću uraditi on što uvek radim – moliti se, nadati i neću odustati.
malisaveti