Osim ako vam je u redu to što je moja kuća u haosu? Da li bi vam laknulo kada biste videli da je i moj život, kao i moja kuća, podjednako u haosu kao i vaša? Da li vam treba ta potvrda da sam, kao i vi, samo čovek a ne robot programiran da čisti po ceo dan svaki dan, pita mama po imenu Emili Djuti na svom blogu "Scary Mommy" koji je podigao mnogo prašine, a evo i zašto.
Da li ste odgovorili potvrdni na ta pitanja? Ha! Zeznula sam vas, jer to su bila trik pitanja i sad vas stvarno neću pustiti unutra! Vidite, moram nešto da vam priznam. Moja kuća nije neuredna, ni malčice. Ali saslušajte me - nije to zato što sam ja vrednija i organizovanija od vas. Nije ni zato što hoću da vas na prevaru ubedim da sam bolja od vas.
To je zato što, kada mi je sudopera puna posuđa, a prljav veš se vuče po kući i podovi su mi musavi, bukvalno ne mogu da dišem. A ako ja ne mogu da dišem, niko ne može i verujte mi, u tim trenucima ne želite da budete blizu mene.
Tako da imam ritual čišćenja koji izvršavam svako jutro i svako veče. Po potrebi i u toku dana (a po potrebi još par puta). Ali znajte da to radim za sebe i samo za sebe.
Kada stvari nisu na svom mestu, ne znam šta da radim sa sobom i doživljavam napade anksioznosti. Ne mogu da razmišljam, ljuta sam, nervozna, besna, neproduktivna i pod velikim stresom. I ako odmah ne napadnem uzrok svoje panike, biva sve gore, jer mi se čini da će se nered samo nagomilavati dok se na kraju ne pretvori u hrpu đubreta koju nikad neću počistiti. Kada ribam podove, zapravo ribam svoju dušu.
Znam da je čudno to što sam najsrećnija kada duboko udišem asepsol i po bojama slažem staru odeću koju ću baciti. Međutim, verujte mi da sam u podjednako velikom haosu kao i vi. I verovali ili ne, ima dana kada i ja čupava dan provodim u pidžami.
Ne morate da mi zabranjujete da ulazim u vašu kuću samo zato što je moja uvek besprekorna (eto razloga zašto vas ne puštam). Moji napadi panike u vezi sa neredom ograničeni su na moja četiri zida. Vaš nered me ne dotiče. Zato, čistite kada vam se čisti, kao što to radim i ja, i nemojte da vam bude neprijatno zbog mene. To i jeste poenta prijateljstva, da naučite da poštujete i volite drugog uprkos tome što vam ne odgovara u potpunosti.
A za sve vas koji mi iza leđa pričate da je bolje da provedem malo vremena sa decom i stvorim njima lepe uspomene na detinjstvo umesto što stalno ribam, znajte da se moja deca zabavljaju. Izlazimo napolje, kuvamo, pečemo kolače, pravimo sitnice od plastelina i papira (samo ne glitera, moje srce ne može da podnese pomisao na gliter po kući).
U većini slučajeva, moji klinci nisu ni svesni da zapravo idem za njima i pokupljam nered koji prave.
malisaveti
