Kampovi za decu se često neopravdano u potpunosti izjednačavaju sa godišnjim odmorom, izletom ili druženjem u prirodi. Oni su mnogo više od toga jer se u kampu odvija veliki broj vrlo značajnih procesa, koje dete u okviru svakodnevnog života nema priliku da iskusi. Razvijaju se različite veštine kao što su komunikacija sa vršnjacima i autoritetom, snalaženje u konfliktnim situacijama i upravljanje emocijama – otkriva Bojana Filipović, psiholog.
Prema njenim rečima, ovo je pet najvećih vrednosti kampa:
1. Upravljanje svojim emocijama
Kamp predstavlja specijalnu situaciju po tome što je svako dete samo jedno u grupi od njih 20–30. To znači da se pažnja voditelja programa deli sa velikim brojem drugara i da detetove želje i potrebe nisu jedine i na prvom mestu kao što je to slučaj u porodici. Da bi ostvarilo svoje želje, dete mora da se izbori za njih. Usled ovakvih okolnosti dete razvija toleranciju na frustracije, uči da podnosi neprijatne situacije i neprijatne emocije i pronalazi načine da upravlja njima.
2. Deca uče da poštuju sebe, ali i druge
Učesnici svakog kampa definišu svoja pravila ponašanja. Jedno od najznačajnijih jeste da su sva deca jednaka, da imaju jednaka prava, obaveze i odgovornosti. Deca brzo uče kako da se zauzmu za sebe i izbore za svoj glas, ali na način koji ne ugrožava ostalu decu. Nasilje i bilo koji oblik agresivnog ponašanja nije prihvatljiv. Ovako se deca uče asertivnom ponašanju. Posebno značajna vrednost kampa je razvoj samopouzdanja. Činjenica da su dete prihvatila druga deca, pri čemu je neke od njih tek upoznalo, doprinosi poboljšanju detetove slike o sebi.
3. Moderne tehnologije se ne koriste
Osnovna odlika kampova jeste da se održavaju u prirodi. Većina kampova, izuzev kompjuterskog, nema preteranu potrebu za korišćenjem računara, televizora i sličnih tehnologija. Deca provode vreme napolju na svežem vazduhu. Za neke od njih je ovo jedinstvena prilika da se suoče sa strahom od insekata, uživo vide žabice, leže na travi, šetaju po šumi... Koliko god ove stvari delovale nevažno, one su prirodne i potrebne deci, naročito u ovom trenutku kada mnoga odrastaju u sterilnim uslovima, u betonskim blokovima i na asfaltu.
4. Brinu se sami o sebi
Mnoge aktivnosti deca obavljaju samostalno. Pre svega vode računa o svojim stvarima, biraju u čemu će učestvovati, biraju drugare sa kojim će provoditi vreme. Samostalno, bez pomoći i podrške roditelja podnose potencijalne neprijatnosti, percipirane nepravednosti i pronalaze način da se nose sa njima.
5. Pokreću telo, bave se sportom
Deca su aktivna tokom čitavog dana. Čak i kampovi koji po svojoj sadržini nisu dominantno orijentisani na sport sadrže aktivnosti tokom kojih se sva deca bave sportom. Nekada su to jutarnja razgibavanja, nekada turniri u fudbalu, košarci, odbojci, a nekada je to potpuno nova vrsta sporta u okviru sekcija kao što su borilačke veštine, pejntbol, streljaštvo...
malisaveti