Premotajte unazad. Pustite ih. Pustite ih da se valjaju u blatu i da šljapkaju po baricama. To je radost. Njihova.
Taman ste ih obukli u čisto i izašli da udahnete prolećni vazduh, ali u sekundi, to dete je u blatu/bari/pesku.
Dok se ono valja i ciči od sreće, vi čupate kosu i razmišljate o parazitima, prljavom parketu i mokrim nogama.
Ali, detinjstvo nije isto iz vaše i iz vizure vašeg deteta.
Iz vizure vašeg deteta, detinjstvo je sve ono u čemu ste i vi uživali pre nego što ste postali odrasli i roditelji. I vi ste gnječili blato rukama, i vi ste sigurno hodali po pesku i jurili u bare na prvi nagoveštaj kiše. I vi ste zdravi i pravi i ništa vam ne fali.
Zašto onda mislite da će nešto faliti vašoj deci?
Pedijatri i psiholozi slažu se da su deci potrebne granice kada je u pitanju disciplina, ali ne i kada je u pitanju sloboda da rastu.
Pedijatri kažu da preterano održavanje higijene izaziva kontraefekat: slabljenje imuniteta, nastanak alergija, astme, ekcema. Nasuprot tome, deca koja koja se igraju u blatu i dolaze u kontakt sa mikrobima i ostalim malim ljigavim žiteljima bara i blata, imaju jak imuni sistem.
Drugo, ako pustite dete da istražuje da li u bari žive žabe, a u blatu gliste i kakvog je ukusa pesak, vi ustvari podstičete njegovu samostalnost i dozvoljavate mu da na sopstvenim greškama nauči da voda iz bare nije kao limunada, a da zemlja nema ukus čokolade.
Treće, razviće bliskost sa prirodom. U borbi protiv omraženih mobilnih telefona i igrica, dobar saveznik je priroda. Ako dete od malih nogu naučite da je lepše da vreme provedu napolju, na svežem vazduhu, među drvećem i ljudima, sasvim je verovatno da će kasnije pre birati da lep sunčan dan provede na otvorenom, umesto u zagušljivoj sobi prelazeći nivoe.
I da rezimiramo: u jednom engleskom vrtiću važi krilatica: "Ne postoji pogrešno vreme, već samo pogrešna odeća."
malisaveti
