Živim sa svekrvom u selu u Vojvodini i ONA SE PITA ZA SVE. Kad sam mužu predložila da se odselimo, OTVORIO SE PAKAO

Živim sa svekrvom u selu u Vojvodini i ONA SE PITA ZA SVE. Kad sam mužu predložila da se odselimo, OTVORIO SE PAKAO

Živim u selu u Vojvodini i već godinama me muči veliki problem. Sa sadašnjim mužem sam počela da se zabavljam odmah posle škole. Venčali smo se i počeli da živimo u kući sa njegovima.

Živim u selu u Vojvodini i već godinama me muči veliki problem. Sa sadašnjim mužem sam počela da se zabavljam odmah posle škole. Venčali smo se i počeli da živimo u kući sa njegovima. Mi smo živeli u jednom delu kuće njegovi u drugom. Oni imaju dosta zemlje i imućni su ali on nikada ništa nije smeo da preduzme bez roditelja. Pita ih za sve, gde možemo na odmor, da li možemo da popravimo kola sada ili sledećeg meseca, prigovara mi ako potrošimo malo više struje. On zarađuje, ja radim i zarađujem i mogli bismo i da se odvojimo. Kada sam mu to predložila njegova majka, koja se ponaša kao njegova gospodarica, napravila je veliku scenu sa sve emotivnim ucenjivanjem kako ih ne poštuje, a ja boljeg sina nisam videla. Od tada ja ne govorim sa njom, a on mi je rekao da neće da se seli makar ga ostavila, a znam da me jako voli. Mi nemamo naš život, svi njihovi gosti su i naši gosti, ulaze u taj deo kuće kada hoće, jeste njihov, ali se oni uvek postave tako da i ja shvatim da je njihov. Pre neki dan smo pričali o bebi, a ja nisam sigurna da li da se odlučim na taj korak, ili da se pokupim i odem, jer ovakav život ne mogu da živim. Drugarica mi kaže da sam razmažena, a ja mislim da nismo više u srednjem veku i da mi je samo loše od te atmosfere. Više skoro i da se ne smejem.

- Poštovana,

vrlo razložno i lepo opisujete probleme mnogih mladih u malim sredinama. Male sredine imaju svoje zakone i pravila u koje se ne sumnja i kojima se svi članovi bezpogovorno povinuju, svaki pokušaj da se nešto unapredi, promeni, doživljava se kao izdaja i nezahvalnost ( kako bi članovi koji prate ova pravila bili uvereni da su na najboljem mogućem putu). Nažalost , koliko razumem u toj sredini vi ste usamljeni i nemate neophodnu podršku koja bi napravila izvesnu kritičnu masu za neku promenu. Vama je najvažnije razumevanje i podrška vašeg muža, ali on je uveren i “hipnostisan” da je takva organizacija koja već postoji najbolja moguća i verovatno i on misli da ste vi razmaženi jer ne uvidjate korist od kolektiva kome pripadate. Na žalost, nemam veru da je promena njegovog uverenja laka i moguća, a pored podrške koju ima od svoje primarne porodice od koje se nije odvojio, mislim da se najverovatnije nikad neće ni dogoditi. Ako ste sigurni da vama takav život ne bi prijao niti odgovarao dobro promislite o daljim koracima. Možete predložiti suprugu da o ovome popričate zajedno sa nekim psihologom koji se bavi porodičnom terapijom kako bi imali priliku da čujete još nekog neutralnog i stručnog i onda doneli konačnu odluku , jer odluka nije jednostavna niti laka a od značaja je za preuzimanje daljeg toka vašeg života.

malisaveti

Sviđa ti se? Podeli sa prijateljima!